У Заводу за уџбенике до 1. септембра готово 100 нових наслова
Након реституције, којом је седиште новосадског одељења Завода за уџбенике у Сремској 7 враћено јеврејској породици у фебруару прошле године, управа и редакције пресељене су у Улицу Ђуре Јакшића 15. Сва њихова издања, као и уџбеници других издавача, отад се могу купити у Матици српској 1, где ће књижара остати до даљег.
Зграду на адреси Сремска 7 предузеће је користило пуних пет деценија, а ова велика промена у комбинацији са пандемијом донела је нове потешкоће.
– Радимо у нешто тежим условима јер имамо много мање простора него раније, што изискује другачију организацију посла – каже за „Дневник” руководилац новосадског одељења др Романца Јовановић. – С обзиром на то да нас има више од 20, ситуација узрокована ковидом додатно је закомпликовала нашу нормалну динамику јер, према мерама, мора да постоји дистанца између радних места и да се ограничи број људи у просторији, па се наизменично ради од куће. Међутим, будући да колектив чине дугогодишњи радници Завода, сви знамо које су наше обавезе. Остао нам је одређен број наслова од прошле године које нисмо реализовали како због мера, тако и због пресељења, јер смо два-три месеца 2020. били без компјутера и уређених канцеларија. Кад смо се сместили, кренули смо пуном паром, те полако завршавамо и уџбенике у заостатку, а и оне које смо планирали за ову школску годину, те би већина од око сто нових наслова требало да изађе до средине септембра. Углавном ће каснити оригинални уџбеници за трећи и седми разред на свим језицима мањина и део прошлогодишњих за други и шести разред на румунском, пошто се преводе и много их је више него наставног штива на другим језицима. Велики број наслова нам је на одобрењу, па излазак из штампе не зависи само од нас. Дошли смо до реформе уџбеника у четвртом и осмом разреду на српском језику, те је велика навала на комисије које прегледају рукописе.
Како каже Јовановићева, од лане се у школама није битно променио избор издавача.
– Румунска одељења су, као и ранијих година, изабрала искључиво Заводове оригиналне uybеnikе за матерњи језик, музичко и језик са елементима националне културе, те додатке за историју и ликовно, а тако је и у разредима на осталим језицима националних мањина. Чак имамо и налог од Министарства просвете да се одобрени уџбеници на српском за четврти и осми разред преведу на румунски – додаје.
Будући да школе нису дозвољавале да се уживо одржавају презентације уџбеника, промовисање издања свело се на слање електронских приказа или одштампаних примерака књига, што свакако није маркетиншки потез који би Заводу могао да побољша положај на тржишту – напомиње Романца Јовановић, додајући како је неизвесно и одржавање Сајма књига, где су традиционални излагачи.
– Према последњим информацијама које имам, Сајам књига би требало да почне 11. септембра, али су се издавачи обратили с молбом да се ове године не одржи. Претпостављам да ће корона учинити своје, те је неизвестан и облик наставе од 1. септембра. Мислим да одржавање ове манифестације уопште није паметно, будући да знамо да је у великом броју посећују и ђаци. Било је идеја да се организује на отвореном, што опет није практично нити примерено за сајам са реномеом. То би била нека врста импровизације јер у том периоду издавачи немају завршену продукцију, а почетак школске године је у фокусу – каже саговорница.
С. Милачић