Брнабић: Има још да се ради, али боље се живи

Брнабић је обишла постројење за пречишћавање отпадних вода у селу Ћуковац, затим Здравствени центар Врање где је у току замена котларница које ће убудуће бити на биомасу, а присуствовала је и потписивању Уговора за додатну опрему за јавно комунална предузећа између Министарства за заштиту животне средине и Града Врања.



Навела је да очекује да се у Врање врати макар још једном до краја године, како би отворила постројење за пречишћавање отпадних вода, инвестиције вредне 16 милиона евра.



Оно што је важно код тог постројења, како каже премијерка, јесте и што ће бити урађена комплетна канализациона мрежа кроз коју ће се пречишћена вода уливати у реку.



"То је историјска ствар. Завршићемо и музеј у Врању, мислим да је културни садржај веома важан и зато сам инсистирала да се среди позориште", казала је Брнабић и додала да је са руководством града разговарала и о томе шта се може урадити за иновациону инфраструктуру.



Према њеним речима, проблеми на које су јој се грађани у ова два дана жалили разликују се од општине до општине.



У том смислу наводи да је Босилеград фокусиран на привреду и локалне путеве, Трговиште на туристичке потенцијале ii то на прекогранични туризам, јер су свесни да ће у њихово место тешко доћи инвеститор.



У Прешеву и Бујановцу је много проблема, каже Брнабић и истиче да је то јер представници Срба не учествују у локалној власти и немају шансе да кандидују своје пројекте.



"Насеља где живе Срби нема ни водовода, ни канализације и нема идеје ни да се гради", казала је Брнабић и навела да ће са Координационим телом за Прешево, Медвеђу и Бујановац разговарати како би ти проблеми могли да се реше.



На питање како ће се решити проблем Gеox-a, премијерка каже да инвеститор има огромне проблеме, који су делом проузроковани вирусом корона, али и тиме што је то радно интензивни инвеститор.



Како је појаснила, код радно интензивних инвеститора трошкови се великим делом своде на плате радника, а у Србији је порасла просечна плата у односу на 2014. годину када су они дошли.



"Gеox је дошао у Србију јер смо били дестинација где је јефтина радна снага. Проблем који ћемо имати у будућности јесте то што ће расти плате код нас, а радно интензивни инвеститори ће кренути да се селе", каже Брнабић.



Додаје да уколико и одлуче да оду из Србије, држава ће бити ту да помогне и то заменом инвеститора тако да ће сви људи наставити да раде, односно неће остајати без посла.



Брнабић је најавила и да ће следећег викенда обићи Јабланички округ како би се у том делу земље упознала са проблемима грађана.



Градоначелник Врања Слободан Миленковић оценио је да премијеркина посета Пчињском округу доказује да држава равномерно размишља о свим деловима земље.



Изразио је задовољство што ће Врање бити један од првих градова у Србији који ће имати постројење за пречишћавање отпадних вода.



Наводећи да се много капиталних пројеката ради у Врању, Миленковић је казао да свега тога не би било без сарадње и подршке државе.

Премијерка Брнабић обишла је данас Врањску Бању и радове на изградњи хотела у оквиру хотелског комплекса који граде Мериот и Миленијум, а том приликом поручила је да је тај комплекс пројекат који ће читав округ променити и ставити Србију на мапу туристичких дестинација.



Хотелски комплекс у Врањској Бањи у вредности од 90 милиона евра, а који ће запошљавати 350 људи, биће изграђен у четири фазе, од којих прву подразумева хотел величине 40.000 квадрата са 190 соба и осталим садржајем, међу којима и конгресна сала која ће бити највећа у нашој земљи.



"Овај хотел, који ће бити завршен 2023. године вратиће Врањску Бању на место које јој припада, подсетићемо цео свет на Врањску Бању", казала је Брнабић додајући да је та бања важна и историјски и културно.



У том смислу, подсетила је да је у тој бањи била и краљица Драга, али и да је краљ Петар И Карађорђевић одатле кренуо у Први светски рат.



Наводећи да је за њу тај крај један од најлепших у нашој земљи, Брнабић каже да јој "срце плаче" када види колико је ту ресурса, минералних, топлих вода, које су odlazillе и одлазе сваког дана већ деценијама.



Указала је на то да Србија није користила све лепоте и ресурсе Врањске Бање од краља Петра.



"Али, променило се и то време и данас када видим колико се гради и када знам да ћемо отворити 2023. овакав хотел наши преци ће рећи свака част - то је Србија каква треба да буде, Србија васкрсава", казала је.



Додала је да је изградња хотелског комплекса, какав ће први пут постојати у Србији, капитално стратешки пројекат за туризам наше земље, који ће Србију ставити на европску мапу дестинација.



"Отвориће нам нова врата и биће прекретница за Србију као туристичку дестинацију. Долазиће туристи велике платежне моћи и заинтересоваће се и за друге бање. Долазиће нови брендови и видети колико нам је земља лепа, па решити да улажу. Вапимо за инвестицијама у наш туризам", казала је.



Брнабић која је обишла и Трговиште данас, каже да би и за то место могло доста тога да се уради у смислу туризма, посебно јер је на осам километара од границе са Северном Македонијом.



Истиче и да је ова инвестиција огромна шанса и за Врање у којем ће бити потребно радити на додатним капацитетима, али и додатним садржајима.



Премијерка каже да ће држава подржати тај пројекат на сваки начин и у том смислу наводи да се гради и петља како би се лакше долазило са ауто-пута, односно Коридора 10.



"Држава ће подржати и све остало што можемо да урадимо са локалном самоуправом, као што је сређивање шеталишта, зеленила, канализације, грејање, што се већ и ради. Радимо све паралелно да 2023. буде све спремно", казала је премијерка.



Председник општине Врањска Бања Драган Сентић захвалио је на "највећој инвестицији" у српски туризам председнику Александру Вучићу и премијерки Ани Брнабић.



"Овај хотелски комплекс ће бити грађен у четири фазе, прва фаза, хотел биће готов до 2023, а све остале фазе, од којих у последњу спадају шумске куће, односно шумске виле, биће завршене до 2026. године", казао је Сентић.



Према његовим речима, до сада је у Врањској Бањ изграђено шеталиште са баштама и фонтанама, а радили су доста и на сређивању путне инфраструктуре.