У рукометном кампу Растимо вредно ради више од 100 малишана

– У последње две турбулентне године због епидемиолошких мера клубови су дошли у ситуацију да се све мање деце бави рукометом, посебно је изгубљено много деце узраста од 16 до 20 година, јер су спортске дворане биле затворене. Ову годину сматрамо прелазном, како би се већ следеће вратили у нормални колосек у три десетодневне смене – рекао је организатор и домаћин Ђорђе Јакшић.

Растимо је и поред тешке ситуације успео да окупи 103 полазника узраста од осам до 17 година.

     – Растимо се разликује од свих кампова који се сада организују у нашој држави, а искрено тешко је одредити њихов број. Од оснивања наш основни задатак је да се бавимо обуком, обогаћивањем, усавршавањем и исправљањем рукометног знања. У већини клупских кампова рад се спроводи онако као што то раде целе године у клубовима и са истим тренерима. За разлику од њих, код нас тренери долазе по позиву из разних средина, бирају се они који имају искуства и знања у раду с млађим категоријама. Рад са децом је специфичан, посебно на обуци, где тренер мора да буде педагог, васпитач и демонстратор онога што свако дете треба да научи. Програм је тако конципиран да се у Растиму ради од апсолутног почетника до репрезентативца. Оно што је најважније стекли смо поверење родитеља да нам повере децу на 10 дана.

Кампере је данас посетио, одржао показни тренинг пивотима и дружио се вишеструки државни шампион, освајач неколико купова и Свесрпског купа са РК Војводина Стеван Попов. Он је био и у улози потпредседника Градског рукометног савеза Новог Сада, па је Кампу поклонио неколико лопти и реквизите за садржајнији рад.

Полазници су уживали у ономе што им је Попов показао, били су у прилици да од њега "краду" цаке и фазоне како да се најбоље снађу на позицији кружног нападача.

И Стеван Попов је био одушевљен оним шта је видио у нашем Кампу.

– Изузетно ми је драго што сам посетио Камп Растимо. Искрено, нисам очекива овакав комплекс и фантастичне услове који полазници имају у Свилајнцу (смештај, терени, храна коју производе деца–ученици Пољопривредне школе). То је права реткост. Видео сам јако добар рад, сјајне стручњеке који преносе знање на децу, посебно што је акценат стављен нан индивидуални рад. Разговарајући с децом видео сам да су срећна, да уживају – рекао је Попов, а потом се осврнуо на оно што је уочио током тренинга: 

– Деца су све упијала, пажња је била на високом нивоу, жељна су била да науче много тога новог. Најбитније је то да су показали вољу и жељу, а то је основни предуслов да би нешто направили у животу, а не само у спорту. Њихова је срећа што имају од кога да науче – нагласио је Попов.

Искуство од 25 година је показало да Камп не може да траје мање од 10 дана.

– Наше искуство и струка су то показали. Прва два дана деца се привикавају колективу пошто то време користе да уђу у ритам – да у исто време устају и лежу, да им је оброк у исто време... Наш програм је заснован на индивидуалном и групном раду. Последња два дана су заснована на стварању екипе. На препоруку Завода за спорт и медицину спорта ове године ћемо тестирање, посебно психо–моторичких способности и обучености, урадити и последњег дана, а до сада смо то радили само првог, како би упоредили те податке и видели да ли је циљ и задатак остварен и у којој мери, као и са којим знањем деца одлазе кућама.

Масовност је мала у свим камповима овога лета.

– Није могуће да формирамо групе деце са приближним знањем и обученошћу, што је велики проблем. Старија деца су слабије обучена од млађе, код њих се више времена троши на исправљање усвојеног знања. Код нас се деца уче да се играју рукомета, а не да играју рукомет. Развијају се њихове кактерне особине (храброст, одлучност, одговорност...), док се мање посвећује пажња шаблонима, које они морају да извршавају.

Занимљиво је то да је Растимо дошао у ситуацију да из сопствених редова избацује тренерске кадрове.

– Већ полако пристижу тренери који су некада били кампери, а посветили су се тренерском послу. Они уз искусне професоре и тренере стичу рутину и на њима ће се заснивати струка у Кампу Растимо – поносно је истакао Јакшић.

Ј. Галић