U rukometnom kampu Rastimo vredno radi više od 100 mališana
Najprestižniji, najmasovniji i najstariji rukometni kamp na ovim prostorima Rastimo ove godine, 27. put, okupio je više od 100 polaznika iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Imajući u vidu sve okolnosti zbog epidemije koronavirusa i nemogućnosti da stignu deca iz svih delova sveta, Kamp se ovog jula odvija samo u jednoj smeni.
– U poslednje dve turbulentne godine zbog epidemioloških mera klubovi su došli u situaciju da se sve manje dece bavi rukometom, posebno je izgubljeno mnogo dece uzrasta od 16 do 20 godina, jer su sportske dvorane bile zatvorene. Ovu godinu smatramo prelaznom, kako bi se već sledeće vratili u normalni kolosek u tri desetodnevne smene – rekao je organizator i domaćin Đorđe Jakšić.
Rastimo je i pored teške situacije uspeo da okupi 103 polaznika uzrasta od osam do 17 godina.
– Rastimo se razlikuje od svih kampova koji se sada organizuju u našoj državi, a iskreno teško je odrediti njihov broj. Od osnivanja naš osnovni zadatak je da se bavimo obukom, obogaćivanjem, usavršavanjem i ispravljanjem rukometnog znanja. U većini klupskih kampova rad se sprovodi onako kao što to rade cele godine u klubovima i sa istim trenerima. Za razliku od njih, kod nas treneri dolaze po pozivu iz raznih sredina, biraju se oni koji imaju iskustva i znanja u radu s mlađim kategorijama. Rad sa decom je specifičan, posebno na obuci, gde trener mora da bude pedagog, vaspitač i demonstrator onoga što svako dete treba da nauči. Program je tako koncipiran da se u Rastimu radi od apsolutnog početnika do reprezentativca. Ono što je najvažnije stekli smo poverenje roditelja da nam povere decu na 10 dana.
Kampere je danas posetio, održao pokazni trening pivotima i družio se višestruki državni šampion, osvajač nekoliko kupova i Svesrpskog kupa sa RK Vojvodina Stevan Popov. On je bio i u ulozi potpredsednika Gradskog rukometnog saveza Novog Sada, pa je Kampu poklonio nekoliko lopti i rekvizite za sadržajniji rad.
Polaznici su uživali u onome što im je Popov pokazao, bili su u prilici da od njega "kradu" cake i fazone kako da se najbolje snađu na poziciji kružnog napadača.
I Stevan Popov je bio oduševljen onim šta je vidio u našem Kampu.
– Izuzetno mi je drago što sam posetio Kamp Rastimo. Iskreno, nisam očekiva ovakav kompleks i fantastične uslove koji polaznici imaju u Svilajncu (smeštaj, tereni, hrana koju proizvode deca–učenici Poljoprivredne škole). To je prava retkost. Video sam jako dobar rad, sjajne stručnjeke koji prenose znanje na decu, posebno što je akcenat stavljen nan individualni rad. Razgovarajući s decom video sam da su srećna, da uživaju – rekao je Popov, a potom se osvrnuo na ono što je uočio tokom treninga:
– Deca su sve upijala, pažnja je bila na visokom nivou, željna su bila da nauče mnogo toga novog. Najbitnije je to da su pokazali volju i želju, a to je osnovni preduslov da bi nešto napravili u životu, a ne samo u sportu. Njihova je sreća što imaju od koga da nauče – naglasio je Popov.
Iskustvo od 25 godina je pokazalo da Kamp ne može da traje manje od 10 dana.
– Naše iskustvo i struka su to pokazali. Prva dva dana deca se privikavaju kolektivu pošto to vreme koriste da uđu u ritam – da u isto vreme ustaju i ležu, da im je obrok u isto vreme... Naš program je zasnovan na individualnom i grupnom radu. Poslednja dva dana su zasnovana na stvaranju ekipe. Na preporuku Zavoda za sport i medicinu sporta ove godine ćemo testiranje, posebno psiho–motoričkih sposobnosti i obučenosti, uraditi i poslednjeg dana, a do sada smo to radili samo prvog, kako bi uporedili te podatke i videli da li je cilj i zadatak ostvaren i u kojoj meri, kao i sa kojim znanjem deca odlaze kućama.
Masovnost je mala u svim kampovima ovoga leta.
– Nije moguće da formiramo grupe dece sa približnim znanjem i obučenošću, što je veliki problem. Starija deca su slabije obučena od mlađe, kod njih se više vremena troši na ispravljanje usvojenog znanja. Kod nas se deca uče da se igraju rukometa, a ne da igraju rukomet. Razvijaju se njihove kakterne osobine (hrabrost, odlučnost, odgovornost...), dok se manje posvećuje pažnja šablonima, koje oni moraju da izvršavaju.
Zanimljivo je to da je Rastimo došao u situaciju da iz sopstvenih redova izbacuje trenerske kadrove.
– Već polako pristižu treneri koji su nekada bili kamperi, a posvetili su se trenerskom poslu. Oni uz iskusne profesore i trenere stiču rutinu i na njima će se zasnivati struka u Kampu Rastimo – ponosno je istakao Jakšić.
J. Galić