Амазонска прашума сада емитује више СО2 него што апсорбује
Амазонска прашума коју су некад звали плућа света, сада емитује више угљен-диоксида (СО2) него што је у стању да апсорбује, потврдили су научници у најновијој студији.
Према тој студији, емисија износи милијарду тона угљен-диоксида годишње, преноси британски лист “Гардијан”.
Огромна шума раније је била “усисивач” за СО2 који је покретач климатске кризе, али она сада доприноси интензивирању те кризе, навели су истраживачи.
Већину емисије СО2 узрокују пожари, а многи су намерно прокрчили шуме на тај начин, како би добили земљу за производњу соје и других култура.
Али, чак и без пожара, високе температуре и суше значе да је југоисточна Амазонија постала извор СО2, а не “усисивач”.
Узгој дрвећа и биљака одговоран је за око четвртину свих емисија фосилних горива од 1960. године, у чему је Амазонија имала главну улогу као највећа тропска шума.
Губитак моћи Амазоније да апсорбује СО2 је оштро упозорење да је смањење емисија гасова из фосилних горива хитније него икад, поручују научници.
У истраживању су коришћени мали авиони за мерење емисије СО2 са висине од 4.500 метара изнад шуме током последње деценије, пружајући увид у то како се читава Амазонија мења.
Prеthodnе студије, које су указивале да ова кишна шума постаје извор СО2, заснивале су се на сателитским подацима, што није могло дати конкретније прорачуне.
Научнике је посебно забринуло откриће да део Амазоније емитује СО2 чак и када нема пожара. Рекли су да је то највероватније резултат континуираног крчења шума.
Влада бразилског председника Болсонара оштро је критикована због подстицања веће сече шума, док је број пожара достигао највиши ниво још од 2007. године.
Дрвеће прашуме заслужно је и за количине киша које су овом подручју неопходне, па тако мањи број стабала, аутоматски доводи до озбиљних суша.
“Прва врло лоша вест је да сагоревање шума производи око три пута више СО2 него што шума апсорбује. Друга лоша вест је да места на којима је крчење шума достигло површину од 30 одсто или већу, показују емисију угљеника 10 пута већу од оне где је крчење шума ниже од 20 одсто. Потребан нам је глобални споразум да спасимо Амазонију", рекла је Лућијана Гати, из Националног института за свемирска истраживања у Бразилу, која је водила истраживање.