СССС и УГС: Да минималац стигне просечну потрошачку корпу
БЕОГРАД: Савез самосталних синдиката Србије (SSSS), Уједињени грански синдикати “Независност” и Центар за политике еманципације, позивали су све грађане и грађанке Србије, друштвене покрете и невладине организације да подрже захтеве синдиката за подизањем минималне зараде барем до нивоа минималне потрошачке корпе.
О минималној цени рада преговараће се у оквиру Социјално-економског савета овог лета, наводи се у саопштењу тих организација.
Средином августа представници послодаваца, Владе и синдиката почеће преговоре, а најкасније до 15. септембра биће одређена минимална цена рада за наредну годину.
Prеthodnih година захтеви синдиката да се минимална зарада изједначи са минималном потрошачком корпом, како се наводи, били су игнорисани.
Потписници наводе да је методологија израде минималне потрошачке корпе вишеструко проблематична, јер не одражава цивилизацијски минимум задовољења економских и социјалних потреба радника и радница и њихових породица, већ потрошњу 30 одсто најсиромашнијих.
Истичу да минимална потрошачка корпа подразумева да трочлана породица располаже са тек 1.500 динара за образовање на годишњем и 580 динара за храну на дневном нивоу.
"Скупа гледано, минимална потрошачка корпа индикатор је девастације и осиромашења нашег друштва", оцењује се у саопштењу.
Истиче се да би подизање минималца до нивоа минималне потрошачке корпе био први значајнији корак у подизању животног стандарда радника и радница.
"Зато тражимо да се минимална цена рада за 2022. годину повећа за 20 процената и да се сукцесивно повећава сваке наредне године до достизања нивоа плате за живот која би омогућила достојанствен живот радницама и радницима", навели су потписници.
Они објашњавају да је минимална зарада утврђена на основу минималне цене рада што је најмањи износ који послодавци смеју да исплате радницама и радницама по радном часу.
"Закон о раду налаже да се минимална зарада сме исплаћивати само у изванредним околностима и то у периоду не дужем од шест месеци. Ипак, минимална зарада је реалност за више од 350.000 запослених, док велики број људи прима зараду која је тек нешто виша од ове границе о чему нам говоре званични статистички показатељи", подсећа се у саопштењу.
Повећање минималних зарада, указују, утиче и на повећање осталих зарада, смањење неједнакости у друштву и опште повећање животног стандарда становништва.
Наводе и да веће зараде значе и већу могућност потрошње чиме се генерише економска активност која директно утиче на боље пословање малих и средњих предузећа.
"Имајући у виду да је значајан део наше економије у рукама страних компанија, повећање зарада значи и мањи одлив профита изван земље", закључује SSSS.
Они оцењују да се минимална зарада тренутно налази испод границе сиромаштва за трочлану породицу и да је најдрастичнији показатељ срозавања животног стандарда већине становништва Србије.
Истиче се и да зараде одражавају растућу неједнакост јер око две трећине запослених прима зараду нижу или једнаку просечној.
Низак ниво општих зарада у Србији, напомињу, осликава трку ка дну у срозавању радних и социјалних права становништва и дугорочно не води економском просперитету.
"Зато је повећање минималне зараде у циљу достизања нивоа који би омогућио радницама и радницима Србије да живе од свог рада први корак стварног економског развоја који би у први план стављао достојанствен живот радница и радника и социјалну одрживост и омогућио стварни друштвени развој Републике Србије у целини", наводи се у саопштењу две синдикалне централе које учествују у преговорима о минималној цени рада.