„Дневник” у посети параолимпијцима на припремама у Лашком: Тешко је у Токију поновити резултат из Рија

(Од нашег специјалон извештача)

На прошлој Параолимпијади у Рио де Жанеиру, репрезентативци Србије остварили су фантастичан успех. Њих троје – Бранислава Перић Ранковић, Нада Матић и Митар Паликућа – освојили су четири одличја, а  Беба је постала  шампионка и донела је кући најсјајнију медаљу у појединачној конкуренцији. Женски тим освојио је сребрно одличје, а Матићева и Паликућа су појединачно стигли до бронзи. Сада је пред њима нови, велики изазов, а стара истина у спорту гласи да је лакше освајати одличја, него одбранити.

- Због  коронавируса нисмо имали такмичења скоро година и по дана – каже селектор и тренер стонотенисера са инвалидитетом Златко Кеслер. – Одржан је недавно последњи квалификациони турнир за Токио управо у Лашком, а ми смо у међувремену имали два пута по недељу дана припрема у Словачкој, да би смо пре три дана дошли у Словенију, где смо наставили с радом. Почели су репрезентативци да играју и прве мечеве, после којих смо уочили неке недостатке. Имамо довољно времена да све то поправимо, а после тога одлазимо на такмичење у Ходонин, у Чешкој. Потом ћемо организовати још једне припреме с такмичарима из Словачке и Пољске, па сам убеђен да ћемо све оно где нам шкрипи до тада „подмазати“ и довести у склад.

Највише очекујемо од женске репрезентације, која би реално требало да уђе међу четири најбоље екипе и обезбеди бронзу, а за даље ћемо да видимо. Наравно, надамо се да ће и Беба Ранковић Перић стићи до одличја, јер их је до сада увек освајала, што не значи да су без шансе Матићева и Паликућа. Од Првуловићеве и Перлића очекујемо да прођу своје групе, а онда ћемо видети да ли ће им жреб бити наклоњен и могу ли да оду још даље.

Државни тим није тренутно у комплетном саставу, јер недостаје Зрењанинац Горан Перлић. Пред полазак у Словенију добио је температуру, па је остао код куће и сви се надају да ће им се придружити на следећим припремама.

Када је реч о плановима за Токио, Кеслер је био више него јасан.

Адут наше селекције у Токију биће, наравно, Беба Перић Ранковић, дама која је у овом спорту освојила све што се освојити могло. Била је олимпијска, светска и европска првакиња и некако је и логично то што се од ње увек очекују само највиши домети.

- У Лашком смо у брдима и прија нам та атмосфера – нагласила је Беба. – На почетку смо озбиљног рада и док су други жељни дуела нама је можда мало и прерано за њих. Уклапамо се полако у ритам рада, али сам сигурна да ћемо га брзо достићи и да ће нам добар ангажман донети резултате које прижељкујемо. Имаћемо до Токија наступе на контролним такмичењима у Чешкој, Пољској и Словачкој, а последњих десетак дана пред полазак за Јапан провешћемо у Србији где ћемо да ставимо шлаг и јагоду на торту, завршавајући припреме. Надамо се да ћемо, уз помоћ нашег стручног кадра, на најбољи начин све планирано да одрадимо и да ћемо се, као и сваки пут, добро спремити.

Наша најбоља и једна од најсупешнијих светских стонотенисерки не скрива да ће и у Токију имати највећа очекивања.

- Заиста не знам шта планирају други да ураде, а ја желим да се на најбољи начин припремим физички, психички и технички. Шта ће се догађати на самом такмичењу, видећемо када стигнемо у Јапан, јер ове параолимпијске игре биће много другачије него све досадашње. Не знамо шта нас тамо чека, али мораћемо да будемо максимално спремни како би се упустили у ту авантуру. Лоптица је увек округла, може да падне и с моје и са стране мрежице моје противнице, па ће психолошка припрема бити можда и од пресудне важности у борби за највиши пласман. До полуфинала неће бити никаквих олакшавајућих околности, а уколико уђете међу четири најбоље, то ће значити да сте освојили медаљу и онда ће бити прилика да, без притиска, покушамо да учинимо и тај последњи, златни или сребрни корак – поручила је Борислава Перић Ранковић.

- Желимо да освојимо барем једну медаљу. Управо су изашле нове светске листе, на којима је Борислава Перић Ранковић друга, Нада Матић је шеста, Митар Паликућа је пети, Горан Перлић је девети, док је Ана Првуловић, која ће дебитовати на овој смотри,  осма. Највише очекујемо од женске репрезентације, која би реално требало да уђе међу четири најбоље екипе и обезбеди бронзу, а за даље ћемо да видимо. Наравно, надамо се да ће и Ранковић Перић стићи до одличја, јер их је до сада увек освајала, што не значи да су без шансе Матићева и Паликућа. Од Првуловићеве и Перлића очекујемо да прођу своје групе, а онда ћемо видети да ли ће им жреб бити наклоњен и могу ли да оду још даље. Све у свему, реалност је да освојимо једну, а надамо се да можемо да стигнемо и до две медаље. Искрено, тешко је да можемо да поновимо учинак из Рија, јер су наши играчи сада мало старији. Искуство јесте уз нас, али је конкуренција, посебно код жена, изузетна и једно или два одличја представљали би одличан резултат.

Некадашњи репрезентативац Југославије и селектор свих репрезентација наше земље Лазар Куртеш сада је тренер параолимпијске стонотениске селекције и учествује у раду у Лашком.

- Више од годину и по дана наши репрезентативци нису играли званичне међународне дуеле, па је тешко проценити где се сада с формом налазе – каже Куртеш. – Имали смо и додатне индивидуалне пехове, због којих су неки од играча мање тренирали, што значи да ће им бити потребно да уложе додатни напор и да се врате на ниво на ком су раније били. Сигурно је да ће се до Токија много радити и да ће после тога играчи бити много спремнији него што су то сада. Никада нису затајили на великим такмичењима, надам се да ће тако да буде и у Јапану.

Нада Матић, барем такав утисак смо стекли, доста мирно и сталожено користи прилику да подигне ниво форме, таман до оних висина које би јој донеле нови разлог за славље.

Стонотенисерка новосадског Неоса Ана Првуловић у Токију ће дебитовати на параолимпијским играма. Свесна је да је то сјајан спортски домет и још већа обавеза, јер када се бране боје otaybinе, одговорност постаје неупоредиво већа него када су у питању „обични“ сусрети.

- Припреме протичу у најбољем реду и задовољна сам начином на који радимо – уз осмех рекла је Ана. – Моја очекивања су увек велика и радим на томе да резултати које остварујем буду што бољи. Даћу све од себе, то је сигурно, а колико ће ми то донети, остаје да сви заједно видимо. Знам с ким бих све могла да се састанем у Јапану, али се не спремам за одређене ривалке. Осећам позитивну трему и то волим, јер ми она даје додатну снагу и носи ме ка ономе што желим да достигнем.

Тренер Срђан Томичић води бригу о форми и играма Ане Првуловић, па је с њом и у Лашком.

- Изузетна је част и Ани и мени што ћемо први пут имати прилику да наступамо за репрезентацију Србије – не крије радост Томичић. – У Словенији тренирамо с најјачим светским играчима, а Анин једини задатак је тај да се што боље спреми и представља нашу земљу у најбољем светлу. Ко год оде на олимпијаду нешто очекује, а ми желимо да покажемо све оно што смо остварили током минулих година. Објективно, далеко смо од медаље, али су времена специфична, тако да, уз много среће и храбрости, не постоје немогуће ствари.

- Ово су ми друге припреме ове године, после паузе од годину и по дана – рекла је чланица новосадског Спина. – Све у раду иде полако и постепено и надам се да ћемо наступе на Играма дочекати максимално спремни.Очекује нас још доста обавеза, као и пријатељских дуела, у којима ћемо имати прилику да тестирамо сами себе. Очекивања с којима одлазимо у Токио су највећа, као и увек, али да бисмо то оправдале мораћемо да будемо изузетно спремне и да пружимо максимум у тренуцима када то буде најбитније. Борићемо се за сваки поен, јер само тако може да стигне и резултат о којем сањамо. Пре пет година сам освојила бронзу појединачно и екипно сребро са Бебом, тако да је сигурно то да ћемо да пробамо да достигнемо ниво који смо оствариле у Рију. Тренутно, још нисам спремна на психолошком плану, али имамо још месец и по дана да урадимо све како бисмо пробале да одбранимо медаље које смо освојили и, што да не, остваримо и још боље резултате. Уколико на појединачном плану нешто пође онако како не треба, имаћемо прилику да то исправимо у екипној конкуренцији и верујем да ћемо бар на једном пољу стићи до одличја.

Митар Паликућа  је јавност у нашој земљи навикао на фантастичне домете. Од овог одличног спортисте, човека ког акраси невероватно борбени дух и челична воља да буде најбољи када је то најпотребније, поново се очекује да се врати са медаљом око врата.

- Навикли смо да у Словенији имамо одличне услове за припреме, па се ни овог пута то не разликује – истакао је симпатични Шапчанин, који данас живи у Новом Саду и такође је члан Спина. – Због пандемије, били смо ускраћени за доста тога, али смо се вратили и у Лашком имамо веома добре спаринг партнере. То ме испуњава задовољтсвом и очекујем да ћемо се одлично припремити за наступе у Токију. Лично, имам прилику да играм с Норвежанином Томијем Урхауом, који је у каријери освојио све и који ми је одличан противник. Ту је и млади Британац Хантер, који се квалификовао за Игре кроз квалификације, као и наши пријатељи из Словачке и трудићу се да спаринге са свима њима искористим на најбољи начин.

Признао је Митар и да не зна шта да каже о очекивањима с којима ће путовати у Токио.

- Пандемија је много тога променила, али, како је нама, тако је и другима. Најважније је то да се што боље припемимо, а знамо и сада да ће бити тешко да поновимо остварење из Рија. Ипак, пуни смо самопоуздања и убеђен сам да и ове године можемо да донесемо неку медаљу с параолимпијских игара. Подршка коју имамо од јавности у Србији, али и од чланова наших најужих породица, пуно нам свима значи, мада ми, наравно, пуно недостаје моја фамилија. Свестан сам да зарад остварења којима стремимо морамо пуно тога да се одрекнемо. Спортиста сам од малих ногу, пре повреде бавио сам се фудбалом и знам да је то цена коју просто морамо да платимо како бисмо стигли до висина – додао је Паликућа.

Напоран ритам рада није трпео изузетке ни због посете новинарске екипе из Новог Сада. Пожелели смо репрезентативцима добро здравље и да их и даље прате сјајни спортски дух. Они га сви поседују, спремни су на велике жртве, а када је тако просто смо убеђени да ће се Србија и после Токија, уз само прстохват спортске среће, поново радовати спортским успесима ових дивних и до крајњих граница преданих и упорних људи.

Александар Предојевић