„Dnevnik” u poseti paraolimpijcima na pripremama u Laškom: Teško je u Tokiju ponoviti rezultat iz Rija

(Od našeg specijalon izveštača)

Na prošloj Paraolimpijadi u Rio de Žaneiru, reprezentativci Srbije ostvarili su fantastičan uspeh. Njih troje – Branislava Perić Ranković, Nada Matić i Mitar Palikuća – osvojili su četiri odličja, a  Beba je postala  šampionka i donela je kući najsjajniju medalju u pojedinačnoj konkurenciji. Ženski tim osvojio je srebrno odličje, a Matićeva i Palikuća su pojedinačno stigli do bronzi. Sada je pred njima novi, veliki izazov, a stara istina u sportu glasi da je lakše osvajati odličja, nego odbraniti.

- Zbog  koronavirusa nismo imali takmičenja skoro godina i po dana – kaže selektor i trener stonotenisera sa invaliditetom Zlatko Kesler. – Održan je nedavno poslednji kvalifikacioni turnir za Tokio upravo u Laškom, a mi smo u međuvremenu imali dva puta po nedelju dana priprema u Slovačkoj, da bi smo pre tri dana došli u Sloveniju, gde smo nastavili s radom. Počeli su reprezentativci da igraju i prve mečeve, posle kojih smo uočili neke nedostatke. Imamo dovoljno vremena da sve to popravimo, a posle toga odlazimo na takmičenje u Hodonin, u Češkoj. Potom ćemo organizovati još jedne pripreme s takmičarima iz Slovačke i Poljske, pa sam ubeđen da ćemo sve ono gde nam škripi do tada „podmazati“ i dovesti u sklad.

Najviše očekujemo od ženske reprezentacije, koja bi realno trebalo da uđe među četiri najbolje ekipe i obezbedi bronzu, a za dalje ćemo da vidimo. Naravno, nadamo se da će i Beba Ranković Perić stići do odličja, jer ih je do sada uvek osvajala, što ne znači da su bez šanse Matićeva i Palikuća. Od Prvulovićeve i Perlića očekujemo da prođu svoje grupe, a onda ćemo videti da li će im žreb biti naklonjen i mogu li da odu još dalje.

Državni tim nije trenutno u kompletnom sastavu, jer nedostaje Zrenjaninac Goran Perlić. Pred polazak u Sloveniju dobio je temperaturu, pa je ostao kod kuće i svi se nadaju da će im se pridružiti na sledećim pripremama.

Kada je reč o planovima za Tokio, Kesler je bio više nego jasan.

Adut naše selekcije u Tokiju biće, naravno, Beba Perić Ranković, dama koja je u ovom sportu osvojila sve što se osvojiti moglo. Bila je olimpijska, svetska i evropska prvakinja i nekako je i logično to što se od nje uvek očekuju samo najviši dometi.

- U Laškom smo u brdima i prija nam ta atmosfera – naglasila je Beba. – Na početku smo ozbiljnog rada i dok su drugi željni duela nama je možda malo i prerano za njih. Uklapamo se polako u ritam rada, ali sam sigurna da ćemo ga brzo dostići i da će nam dobar angažman doneti rezultate koje priželjkujemo. Imaćemo do Tokija nastupe na kontrolnim takmičenjima u Češkoj, Poljskoj i Slovačkoj, a poslednjih desetak dana pred polazak za Japan provešćemo u Srbiji gde ćemo da stavimo šlag i jagodu na tortu, završavajući pripreme. Nadamo se da ćemo, uz pomoć našeg stručnog kadra, na najbolji način sve planirano da odradimo i da ćemo se, kao i svaki put, dobro spremiti.

Naša najbolja i jedna od najsupešnijih svetskih stonoteniserki ne skriva da će i u Tokiju imati najveća očekivanja.

- Zaista ne znam šta planiraju drugi da urade, a ja želim da se na najbolji način pripremim fizički, psihički i tehnički. Šta će se događati na samom takmičenju, videćemo kada stignemo u Japan, jer ove paraolimpijske igre biće mnogo drugačije nego sve dosadašnje. Ne znamo šta nas tamo čeka, ali moraćemo da budemo maksimalno spremni kako bi se upustili u tu avanturu. Loptica je uvek okrugla, može da padne i s moje i sa strane mrežice moje protivnice, pa će psihološka priprema biti možda i od presudne važnosti u borbi za najviši plasman. Do polufinala neće biti nikakvih olakšavajućih okolnosti, a ukoliko uđete među četiri najbolje, to će značiti da ste osvojili medalju i onda će biti prilika da, bez pritiska, pokušamo da učinimo i taj poslednji, zlatni ili srebrni korak – poručila je Borislava Perić Ranković.

- Želimo da osvojimo barem jednu medalju. Upravo su izašle nove svetske liste, na kojima je Borislava Perić Ranković druga, Nada Matić je šesta, Mitar Palikuća je peti, Goran Perlić je deveti, dok je Ana Prvulović, koja će debitovati na ovoj smotri,  osma. Najviše očekujemo od ženske reprezentacije, koja bi realno trebalo da uđe među četiri najbolje ekipe i obezbedi bronzu, a za dalje ćemo da vidimo. Naravno, nadamo se da će i Ranković Perić stići do odličja, jer ih je do sada uvek osvajala, što ne znači da su bez šanse Matićeva i Palikuća. Od Prvulovićeve i Perlića očekujemo da prođu svoje grupe, a onda ćemo videti da li će im žreb biti naklonjen i mogu li da odu još dalje. Sve u svemu, realnost je da osvojimo jednu, a nadamo se da možemo da stignemo i do dve medalje. Iskreno, teško je da možemo da ponovimo učinak iz Rija, jer su naši igrači sada malo stariji. Iskustvo jeste uz nas, ali je konkurencija, posebno kod žena, izuzetna i jedno ili dva odličja predstavljali bi odličan rezultat.

Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije i selektor svih reprezentacija naše zemlje Lazar Kurteš sada je trener paraolimpijske stonoteniske selekcije i učestvuje u radu u Laškom.

- Više od godinu i po dana naši reprezentativci nisu igrali zvanične međunarodne duele, pa je teško proceniti gde se sada s formom nalaze – kaže Kurteš. – Imali smo i dodatne individualne pehove, zbog kojih su neki od igrača manje trenirali, što znači da će im biti potrebno da ulože dodatni napor i da se vrate na nivo na kom su ranije bili. Sigurno je da će se do Tokija mnogo raditi i da će posle toga igrači biti mnogo spremniji nego što su to sada. Nikada nisu zatajili na velikim takmičenjima, nadam se da će tako da bude i u Japanu.

Nada Matić, barem takav utisak smo stekli, dosta mirno i staloženo koristi priliku da podigne nivo forme, taman do onih visina koje bi joj donele novi razlog za slavlje.

Stonoteniserka novosadskog Neosa Ana Prvulović u Tokiju će debitovati na paraolimpijskim igrama. Svesna je da je to sjajan sportski domet i još veća obaveza, jer kada se brane boje otaybine, odgovornost postaje neuporedivo veća nego kada su u pitanju „obični“ susreti.

- Pripreme protiču u najboljem redu i zadovoljna sam načinom na koji radimo – uz osmeh rekla je Ana. – Moja očekivanja su uvek velika i radim na tome da rezultati koje ostvarujem budu što bolji. Daću sve od sebe, to je sigurno, a koliko će mi to doneti, ostaje da svi zajedno vidimo. Znam s kim bih sve mogla da se sastanem u Japanu, ali se ne spremam za određene rivalke. Osećam pozitivnu tremu i to volim, jer mi ona daje dodatnu snagu i nosi me ka onome što želim da dostignem.

Trener Srđan Tomičić vodi brigu o formi i igrama Ane Prvulović, pa je s njom i u Laškom.

- Izuzetna je čast i Ani i meni što ćemo prvi put imati priliku da nastupamo za reprezentaciju Srbije – ne krije radost Tomičić. – U Sloveniji treniramo s najjačim svetskim igračima, a Anin jedini zadatak je taj da se što bolje spremi i predstavlja našu zemlju u najboljem svetlu. Ko god ode na olimpijadu nešto očekuje, a mi želimo da pokažemo sve ono što smo ostvarili tokom minulih godina. Objektivno, daleko smo od medalje, ali su vremena specifična, tako da, uz mnogo sreće i hrabrosti, ne postoje nemoguće stvari.

- Ovo su mi druge pripreme ove godine, posle pauze od godinu i po dana – rekla je članica novosadskog Spina. – Sve u radu ide polako i postepeno i nadam se da ćemo nastupe na Igrama dočekati maksimalno spremni.Očekuje nas još dosta obaveza, kao i prijateljskih duela, u kojima ćemo imati priliku da testiramo sami sebe. Očekivanja s kojima odlazimo u Tokio su najveća, kao i uvek, ali da bismo to opravdale moraćemo da budemo izuzetno spremne i da pružimo maksimum u trenucima kada to bude najbitnije. Borićemo se za svaki poen, jer samo tako može da stigne i rezultat o kojem sanjamo. Pre pet godina sam osvojila bronzu pojedinačno i ekipno srebro sa Bebom, tako da je sigurno to da ćemo da probamo da dostignemo nivo koji smo ostvarile u Riju. Trenutno, još nisam spremna na psihološkom planu, ali imamo još mesec i po dana da uradimo sve kako bismo probale da odbranimo medalje koje smo osvojili i, što da ne, ostvarimo i još bolje rezultate. Ukoliko na pojedinačnom planu nešto pođe onako kako ne treba, imaćemo priliku da to ispravimo u ekipnoj konkurenciji i verujem da ćemo bar na jednom polju stići do odličja.

Mitar Palikuća  je javnost u našoj zemlji navikao na fantastične domete. Od ovog odličnog sportiste, čoveka kog akrasi neverovatno borbeni duh i čelična volja da bude najbolji kada je to najpotrebnije, ponovo se očekuje da se vrati sa medaljom oko vrata.

- Navikli smo da u Sloveniji imamo odlične uslove za pripreme, pa se ni ovog puta to ne razlikuje – istakao je simpatični Šapčanin, koji danas živi u Novom Sadu i takođe je član Spina. – Zbog pandemije, bili smo uskraćeni za dosta toga, ali smo se vratili i u Laškom imamo veoma dobre sparing partnere. To me ispunjava zadovoljtsvom i očekujem da ćemo se odlično pripremiti za nastupe u Tokiju. Lično, imam priliku da igram s Norvežaninom Tomijem Urhauom, koji je u karijeri osvojio sve i koji mi je odličan protivnik. Tu je i mladi Britanac Hanter, koji se kvalifikovao za Igre kroz kvalifikacije, kao i naši prijatelji iz Slovačke i trudiću se da sparinge sa svima njima iskoristim na najbolji način.

Priznao je Mitar i da ne zna šta da kaže o očekivanjima s kojima će putovati u Tokio.

- Pandemija je mnogo toga promenila, ali, kako je nama, tako je i drugima. Najvažnije je to da se što bolje pripemimo, a znamo i sada da će biti teško da ponovimo ostvarenje iz Rija. Ipak, puni smo samopouzdanja i ubeđen sam da i ove godine možemo da donesemo neku medalju s paraolimpijskih igara. Podrška koju imamo od javnosti u Srbiji, ali i od članova naših najužih porodica, puno nam svima znači, mada mi, naravno, puno nedostaje moja familija. Svestan sam da zarad ostvarenja kojima stremimo moramo puno toga da se odreknemo. Sportista sam od malih nogu, pre povrede bavio sam se fudbalom i znam da je to cena koju prosto moramo da platimo kako bismo stigli do visina – dodao je Palikuća.

Naporan ritam rada nije trpeo izuzetke ni zbog posete novinarske ekipe iz Novog Sada. Poželeli smo reprezentativcima dobro zdravlje i da ih i dalje prate sjajni sportski duh. Oni ga svi poseduju, spremni su na velike žrtve, a kada je tako prosto smo ubeđeni da će se Srbija i posle Tokija, uz samo prstohvat sportske sreće, ponovo radovati sportskim uspesima ovih divnih i do krajnjih granica predanih i upornih ljudi.

Aleksandar Predojević