few clouds
-1°C
26.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9978
usd
111.6711
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Из покрајинске касе 120 милиона динара за редовне и ванредне програме

04.07.2021. 17:05 17:08
Пише:
Фото: Душко Ћутило, фото: Покрајинска влада

Покрајинска влада је у овој години подржала програме и пројекте Фонда за избегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону са око 120 милиона динара, што је у односу на прошлу годину дупло више средстава, каже за “Дневник” директор Фонда Душко Ћутило.

Наводи да од 120 милиона динара основни буџет Фонда за ову годину износи 90 милиона динара, док је преостали део новца одобрен из покрајинске касе за наменске ванредне пројекте Фонда.

- Скупштина Аутономне Покрајине Војводине је крајем 2020. донела одлуку о проширењу надлежности Фонда, и од ове године осим програма за економско оснаживање и стамбено збрињавање избеглих и расељених лица у наше делатности спадају и програми од значаја за унапређивање сарадње са Србима у региону – подсећа Ћутило. - Због проширене надлежности већи је и буџет Фонда. У прошлој години његов буџет је износио 66.505.000 динара,  у овој 90 милиона динара. Поред тога Покрајина је одобрила средства Фонду и за ванредне наменске пројекте од чега је Фонд већ утрошио 18 милиона динара за куповину грађевинског материјала за стамбене и пратеће објекте породицама погођене земљотресом на Банији и делу Републике Српске.

Према речима нашег саговорника Фонд је у овој години реализовао неколико јавних позива, међу којима и конкурс за куповину куће са окућницом за избегла и расељена лица за који је издвојено 15 милиона динара, затим је уложено осам милиона у економско оснаживање избеглих и расељених и женско предузетништво.


Економско оснаживање жена

Реализован је и програм економског оснаживања жена с подручја Новог Сада, Бачке Паланке, Врбаса, Вршца, Зрењанина, Ирига, Оџака, Инђије,Шида, Сомбора и Новог Бечеја. Помоћ су добиле 32 кориснице. У прошлој години је реализован и програм помоћи социјално угроженим избегличким и расељеничким породицама у оквиру којег је пакете с храном и хигијенским производима добило 1.500 породица из свих делова Војводине.


- Реализовали смо и два јавна позива из нове надлежности. Један се односи на програме удружења Срба у региону, а други на јавно информисање на српском језику у земљама у региону. До краја године нас чека још неколико јавних позива, лепа је вест да ћемо почетком октобра организовати трећи сајам завичаја на Новосадском сајму – каже Ћутило.

У Извештају о пословању Фонда у 2020. години који је Скупштина Војводина прихватила средином јуна се наводи да је Фонд прошле године располагао са укупно 68.856.758,12 динара. Од тога је 66.505.000 динара  из покрајинског буџета за 2020 годину, а 2.350.108,46 динара су пренета средства из prеthodnе године. Остварена средства од камате по рачуну у пословној банци износила су 1.649,66  динара. Средства су трошена у складу са финансијским планом и програмом рада Фонда за 2020. годину  и утрошена су у стопостотном износу када је реч о пренетим средствима и 97,77 посто од  средстава из буџета. 


Помоћ повратницима

Фонд је у складу с могућностима подржавао оне који су одлучили да се врате у место prеthodnog пребивалишта у Републику Хрватску, БиХ и КиМ. У извештајном периоду Фонд је на иницијативу из повратничких средина у  Федерацији Босне и Херцеговине припремио 25 тона сточне хране, која је крајњим корисницима испоручена почетком 2021. године, док повратницима у село Отрић, у општини Грачац (Хрватска), предат је казан за дестилацију који је обезбеђен у сарадњи са „Радио Суботицом“. Финансијски је потпомогнуто више пројеката избегличких организација усмерених на решавање питања из области права и могућности повратка.


Активности Фонда у прошлој години су биле условљене околностима пандемије која није омогућила, на пример, да се реализује програм откупа сеоских кућа с обзиром на то да је процедура таква да се морају посетити породице које  конкуришу, затим морају се обићи куће које се предлажу за откуп, осим тога постоје и други директни контакти, што у условима пандемије није било безбедно обавити. Због тога је програм откупа сеоских кућа морао бити одложен за почетак ове године.

У извештају се наводи и да је Фонд током прошле године реализовао  програм помоћи у грађевинском материјалу за стамбене објекте у власништву прогнаних и  расељених лица. Максималан износ средстава по овом јавном позиву је 500.000 динара у  зависности од процене колико је материјала потребно за изградњу или санацију објекта, а  средства се додељују неповратно. Конкурс за помоћ у грађевинском материјалу се односио на избегла и расељена лица из Новог Сада, Темерина, Врбаса, Жабаља, Бачке Паланке, Инђије, Сремске Митровице, Суботице и Алибунара.  После спроведеног јавног позива закључени су уговори о додели помоћи са 47 особа. Грађевински материјал у вредности од 13 милиона динара испоручен је у трећем кварталу прошле године, тако да су корисници имали могућност да га уграде у своје објекте пре зиме. Фонд је прошле године донирао и средства шесточланој породици Наде Бајић из Лаћарка у износу од 200.000 динара за хитну поправку породичне куће која је била оштећена у пожару.

Према Извештају о пословању Фонда број избеглица на територији Аутономне покрајине Војводине које још имају формалан избеглички статус у последњих годину дана стагнира и на дан 20. јуна 2020. износио је 13.164. То је и даље више од половине од укупног броја избеглица на територији Републике Србије који износи 25.952. Од избеглица у Војводини око 80 одсто чине људи избегли из Републике Хрватске, док су остали из Босне и Херцеговине. Највише особа са формалним избегличким статусом борави у Новом Саду (2.433), Старој Пазови (1.064) и  Сомбору (983), а по окрузима – у Јужнобачком 4.429, Сремском 3.932 и Западнобачком 1.855 особа. Према евиденцији у Војводини борави и 13.034 интерно расељених са Косова и Метохије, они чине око 6,5 одсто од укупног  броја избеглих и расељених лица у Србији. Највише расељених са КиМ борави у Новом Саду (4.429), Суботици  (2.616) и Панчеву (1.064), а по окрузима – у Јужнобачком 5.282, Севернобачком 2.813 и у Јужнобанатском 1.886 особа. Осим људи који и даље имају избеглички статус, у Војводини борави и значајан број људи који су избегли услед ратних сукоба на подручју бивше СФРЈ и стекли држављанство Републике Србије. Они су према закону у својим правима на помоћ изједначени са оним који и даље имају формалан избеглички или расељенички статус.

Ержебет Марјанов

Пише:
Пошаљите коментар