Iz pokrajinske kase 120 miliona dinara za redovne i vanredne programe

Navodi da od 120 miliona dinara osnovni budžet Fonda za ovu godinu iznosi 90 miliona dinara, dok je preostali deo novca odobren iz pokrajinske kase za namenske vanredne projekte Fonda.

- Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine je krajem 2020. donela odluku o proširenju nadležnosti Fonda, i od ove godine osim programa za ekonomsko osnaživanje i stambeno zbrinjavanje izbeglih i raseljenih lica u naše delatnosti spadaju i programi od značaja za unapređivanje saradnje sa Srbima u regionu – podseća Ćutilo. - Zbog proširene nadležnosti veći je i budžet Fonda. U prošloj godini njegov budžet je iznosio 66.505.000 dinara,  u ovoj 90 miliona dinara. Pored toga Pokrajina je odobrila sredstva Fondu i za vanredne namenske projekte od čega je Fond već utrošio 18 miliona dinara za kupovinu građevinskog materijala za stambene i prateće objekte porodicama pogođene zemljotresom na Baniji i delu Republike Srpske.

Prema rečima našeg sagovornika Fond je u ovoj godini realizovao nekoliko javnih poziva, među kojima i konkurs za kupovinu kuće sa okućnicom za izbegla i raseljena lica za koji je izdvojeno 15 miliona dinara, zatim je uloženo osam miliona u ekonomsko osnaživanje izbeglih i raseljenih i žensko preduzetništvo.

Realizovan je i program ekonomskog osnaživanja žena s područja Novog Sada, Bačke Palanke, Vrbasa, Vršca, Zrenjanina, Iriga, Odžaka, Inđije,Šida, Sombora i Novog Bečeja. Pomoć su dobile 32 korisnice. U prošloj godini je realizovan i program pomoći socijalno ugroženim izbegličkim i raseljeničkim porodicama u okviru kojeg je pakete s hranom i higijenskim proizvodima dobilo 1.500 porodica iz svih delova Vojvodine.

- Realizovali smo i dva javna poziva iz nove nadležnosti. Jedan se odnosi na programe udruženja Srba u regionu, a drugi na javno informisanje na srpskom jeziku u zemljama u regionu. Do kraja godine nas čeka još nekoliko javnih poziva, lepa je vest da ćemo početkom oktobra organizovati treći sajam zavičaja na Novosadskom sajmu – kaže Ćutilo.

U Izveštaju o poslovanju Fonda u 2020. godini koji je Skupština Vojvodina prihvatila sredinom juna se navodi da je Fond prošle godine raspolagao sa ukupno 68.856.758,12 dinara. Od toga je 66.505.000 dinara  iz pokrajinskog budžeta za 2020 godinu, a 2.350.108,46 dinara su preneta sredstva iz prethodne godine. Ostvarena sredstva od kamate po računu u poslovnoj banci iznosila su 1.649,66  dinara. Sredstva su trošena u skladu sa finansijskim planom i programom rada Fonda za 2020. godinu  i utrošena su u stopostotnom iznosu kada je reč o prenetim sredstvima i 97,77 posto od  sredstava iz budžeta. 

Fond je u skladu s mogućnostima podržavao one koji su odlučili da se vrate u mesto prethodnog prebivališta u Republiku Hrvatsku, BiH i KiM. U izveštajnom periodu Fond je na inicijativu iz povratničkih sredina u  Federaciji Bosne i Hercegovine pripremio 25 tona stočne hrane, koja je krajnjim korisnicima isporučena početkom 2021. godine, dok povratnicima u selo Otrić, u opštini Gračac (Hrvatska), predat je kazan za destilaciju koji je obezbeđen u saradnji sa „Radio Suboticom“. Finansijski je potpomognuto više projekata izbegličkih organizacija usmerenih na rešavanje pitanja iz oblasti prava i mogućnosti povratka.

Aktivnosti Fonda u prošloj godini su bile uslovljene okolnostima pandemije koja nije omogućila, na primer, da se realizuje program otkupa seoskih kuća s obzirom na to da je procedura takva da se moraju posetiti porodice koje  konkurišu, zatim moraju se obići kuće koje se predlažu za otkup, osim toga postoje i drugi direktni kontakti, što u uslovima pandemije nije bilo bezbedno obaviti. Zbog toga je program otkupa seoskih kuća morao biti odložen za početak ove godine.

U izveštaju se navodi i da je Fond tokom prošle godine realizovao  program pomoći u građevinskom materijalu za stambene objekte u vlasništvu prognanih i  raseljenih lica. Maksimalan iznos sredstava po ovom javnom pozivu je 500.000 dinara u  zavisnosti od procene koliko je materijala potrebno za izgradnju ili sanaciju objekta, a  sredstva se dodeljuju nepovratno. Konkurs za pomoć u građevinskom materijalu se odnosio na izbegla i raseljena lica iz Novog Sada, Temerina, Vrbasa, Žabalja, Bačke Palanke, Inđije, Sremske Mitrovice, Subotice i Alibunara.  Posle sprovedenog javnog poziva zaključeni su ugovori o dodeli pomoći sa 47 osoba. Građevinski materijal u vrednosti od 13 miliona dinara isporučen je u trećem kvartalu prošle godine, tako da su korisnici imali mogućnost da ga ugrade u svoje objekte pre zime. Fond je prošle godine donirao i sredstva šestočlanoj porodici Nade Bajić iz Laćarka u iznosu od 200.000 dinara za hitnu popravku porodične kuće koja je bila oštećena u požaru.

Prema Izveštaju o poslovanju Fonda broj izbeglica na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine koje još imaju formalan izbeglički status u poslednjih godinu dana stagnira i na dan 20. juna 2020. iznosio je 13.164. To je i dalje više od polovine od ukupnog broja izbeglica na teritoriji Republike Srbije koji iznosi 25.952. Od izbeglica u Vojvodini oko 80 odsto čine ljudi izbegli iz Republike Hrvatske, dok su ostali iz Bosne i Hercegovine. Najviše osoba sa formalnim izbegličkim statusom boravi u Novom Sadu (2.433), Staroj Pazovi (1.064) i  Somboru (983), a po okruzima – u Južnobačkom 4.429, Sremskom 3.932 i Zapadnobačkom 1.855 osoba. Prema evidenciji u Vojvodini boravi i 13.034 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, oni čine oko 6,5 odsto od ukupnog  broja izbeglih i raseljenih lica u Srbiji. Najviše raseljenih sa KiM boravi u Novom Sadu (4.429), Subotici  (2.616) i Pančevu (1.064), a po okruzima – u Južnobačkom 5.282, Severnobačkom 2.813 i u Južnobanatskom 1.886 osoba. Osim ljudi koji i dalje imaju izbeglički status, u Vojvodini boravi i značajan broj ljudi koji su izbegli usled ratnih sukoba na području bivše SFRJ i stekli državljanstvo Republike Srbije. Oni su prema zakonu u svojim pravima na pomoć izjednačeni sa onim koji i dalje imaju formalan izbeglički ili raseljenički status.

Eržebet Marjanov