Сомборски индекс Ивана Гутмана
СОМБОР: Имао је током векова постојања Сомбор велике људе у својој повесници који су, ма где ишли, проносили славу вароши у којој су рођени и одрасли или били прихваћени као „стари“ Сомборци.
Уметници, изумитељи, политичари, војници, а није недостајало ни научника. Ипак, својим инсистирањем да плод његовог научног рада понесе префикс „сомборски“ један од њих се издваја.
Професор емеритус др Иван Гутман, од 2019. године носилац највишег градског признања, Октобарске награде, по Хиршовом индексу и прошле године је најбоље рангирани српски научник који живи у домовини, четврти од десет најуспешнијих живих српских научника у целом свету. Током свог прошлогодишњег боравка у родном Сомбору је разрадио хемијску теорију у оквиру које се појављује једна нова величина, такозвани тополошки индекс, за који је професор Гутман предложио да се назове „сомборски индекс“. Управо ово је и био повод да га и овог лета угости овдашњи градоначелник Антонио Ратковић, који је изразио захвалност професору Гутману што је захваљујући његовом раду име града Сомбора постало појам и у науци.
Чланак „Геометриц апроаћ то дегрее-басед топологицалиндицес: Сомбор индицес”, објављен у специјализованом научном часопису МАТЋ Communications ин Математицал анд ин Цомпутер Chеmistri 86 (2021) у коме је изложена поменута теорија наишао је на велико интересовање. За мање од годину дана о „сомборском индексу“ написано је педесетак научних радова, а сви аутори који су се бавили овом темом (из САД, Кине, Велике Британије, Индије, Судијске Арабије, Мексика, Шпаније, Норвешке, Јужне Кореје, Мађарске, Хрватске, Словеније, Црне Горе…) користили су назив „сомборски индекс“, што потврђује да је овај назив универзално прихваћен.
Професор Гутман, рођен 1947. године управо у Сомбору, доктор је хемијских и математичких наука, до пензионисања 2012. године је на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу предавао физичку хемију, историју и филозофију хемије и обраду резултата мерења. Нашао се на 4.439. месту до сада најобухватније базе најбољих и најцитиранијих светских научника, својеврсну евалуацију близу седам милиона светских научника коју су урадили истраживачи са престижног америчког Универзитета Стенфорд. Од 1988. године члан је Српске академије наука и уметности, члан је Међународне академије математичке хемије и Академије нелинеарних наука у Москви, чланство му је 2012. године потврдила и Европска академија наука из Лондона, почасни је доктор наука на мађарском Обуда универзитету. Његови радови су цитирани преко 30.000 пута у научним радовима других аутора, али и преко пет хиљада пута у више од 460 књига и uybеnika. Предавања је држао у више од 40 земаља, а његови научни радови објављени су на преко 15 језика.
М. Мћ