ММФ: Реални раст БДП-а Србије у 2021. биће шест одсто

Такође, ММФ очекује да ће се економски опоравак Србије наставити и у овој години.



MMF оцењује да ће пуна посвећеност власти спровођењу планираних структурних реформи подржати потенцијал за привредни раст, при чему ММФ очекује за Србију наставак високих стопа раста БДП-а од 4,5 одсто у 2022. и 2023. години и четири одсто од 2024. године.



Одбор извршних директора ММФ-а на седници 18. јуна закључио је редовне консултације са Републиком Србијом по члану ИВ Статута ове међународне финансијске организације, наводи централна банка Србије и подсећа да је на истој седници одбор извршних директора ММФ-а одобрио Србији нови програм сарадње уз подршку Инструмента за координацију политике (Policy Цоординатион Инструмент - ПЦИ).



С обзиром на укупан економски напредак који је Србија забележила, ни нови програм сарадње не предвиђа коришћење финансијских средстава, већ ће бити искључиво саветодавног карактера.



Извршни директори ММФ похвалили су снажну реакцију власти у Србији, која је ограничила утицај пандемије и поставила основе за економски опоравак. ММФ оцењује да су макроекономска стабилност коју су власти великим залагањем постигле у периоду пре кризе, уз велики пакет мера подршке у борби са негативним ефектима кризе, помогли да се ублажи неповољан утицај пандемије на економску активност и омогућили да раст у прошлој години буде један од најбољих у Европи.



"С обзиром на снажан напредак који је Србија остварила у prеthodnih осам година, нови програм ће за циљ имати очување макроекономске и финансијске стабилности, уз подршку наставку спровођења структурних реформи како би се постигао још снажнији и одрживи привредни раст", рекла је гувернерка Јоргованка Табаковић.



Узимајући и обзир одличне податке за прво тромесечје 2021, ММФ оцењује се да ће реални раст БДП-а у 2021 достићи шест одсто.



Додатно, ММФ оцењује да ослањање на замах остварен у првом тромесечју 2021. године, који је снажнији од очекиваног, уз утицај брзе вакцинације на глобалном нивоу, као и у Србији у којој је темпо вакцинације и даље један од најбржих у Европи, ствара простор и за ризик навише по питању раста у 2021. години.



"Упркос великим изазовима узрокованим пандемијом, Србија је снажним одговором потврдила и ојачала макроекономску стабилност, што је, кроз спроведену дубинску анализу, утврдио и ММФ", рекла је Табаковић.



Извршни директори оценили су да су релаксирајућа монетарна политика и политике из области финансијског сектора остале одговарајуће, као и да је путем ванредних мера централна банка подржавала економску активност и током пандемије.



Уз то, ММФ констатује да је инфлација остала ниска, са стабилним девизним курсом и добро усидреним инфлационим очекивањима.



"Очували смо поверење у монетарну политику онда када је било најважније. Стабилност на девизном тржишту постала је нова реалност, као и ниска инфлација, и заједно чине важну претпоставку одрживог раста", навела је гувернерка.



MMF оцењује и да је банкарски систем остао стабилан, ликвидан и добро капитализован. Истичу и да је неопходно континуирано праћење ризика у банкарском сектору посебно када кризне мере постепено буду престајале да важе.



Директори су посебно поздравили планове за даљу подршку динаризације и за унапређење тржишта капитала.



Извршни директори су истакли да је подршка политика и даље неопходна због још увек високе неизвесности, уз истовремено очување макроекономске и финансијске стабилности.



Истакли су и важност очувања флексибилности у одговору политика, као и значај избегавања прераног повлачења подршке. Уз све то, важно је да се одржи реформски замах како би се подстакао снажнији, отпорнији и инклузивнији средњорочни раст, наводи НБС.



"Средњорочни макроекономски оквир који ММФ пројектује за Србију указује на то да се очекује наставак одговорног вођења добрих политика, што ће за резултат имати динамичан раст и његову добру структуру. ММФ пројектује наставак ниске инфлације, динамичан раст извоза и раст девизних резерви Србије, као и фискални оквир који истовремено обезбеђује смањење учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу на испод 50 одсто у средњем року и подршку економији путем високих капиталних инвестиција", рекла је Табаковић.



MMF очекује и да ће Србија наставити да оправдава поверење инвеститора, што се види по пројектованом наставку високих прилива страних директних инвестиција од око шест одсто БДП-а, којима ће, као и до сада, у целини бити покривен дефицит текућег рачуна платног биланса", закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.



Када је реч о новом тридесетомесечном програму сарадње уз подршку Инструмента за координацију политике, Табаковић је оценила да се он надовезује на prеthodni програм који је успешно завршен у јануару ове године, а који се у пракси показао као одличан.



"Кроз нови програм саветодавног карактера Србија ће наставити сарадњу уз партнерски однос који смо градили и успоставили са ММФ-ом. Нови програм пердставља још једну потврду да се у Србији води кредибилна и успешна економска политика, коју настављамо и у наредном периоду", рекла је она.



Циљ саветодавног програма јесте подршка бржем привредном опоравку Србије од ефеката пандемије, очувању макроекономске и финансијске стабилности и спровођењу амбициозног плана структурних реформи ради подстицања високог, инклузивног и одрживог раста у средњем року.



Предвиђени реформски приоритети у оквиру новог Инструмента за координацију политике одржавају економску политику и агенду власти Републике Србије.



Ти приоритети укључују учвршћивање оквира фискалне политике, јачање управљања у предузећима у државном власништву, даљи развој тржишта капитала и повећање динаризације, побољшање пружања социјалне подршке, као и прелазак на зелену економију.



Аранжман је одобрен за период од 30 месеци, а напредак договореног економског програма пратиће се путем пет полугодишњих разматрања резултата, на којима ће се оцењивати његово спровођење.



"Иако ПЦИ не предвиђа коришћење финансијских средстава од ММФ-а, успешан завршетак сваког од појединачних разматрања биће сигнал посвећености Србије континуитету спровођења снажних макроекономских политика и структурних реформи", наводи ММФ.



ПЦИ представља механизам подршке ММФ-а земљама чланицама, саветодавног је карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава. Намењен је земљама посвећеним реформама, а договара се ради подржавања одговарајућег економског програма, када земља нема текућих ни потенцијалних платнобилансних проблема.



"Оцена свих је да је Србија снажно одговорила на пандемију, а могли смо да реагујемо снажно, јер смо у prеthodnom периоду изградили стабилну и јачу Србију у коју се инвестира. Чување живота људи и очување економије били су наш кључни задатак током ове кризе, и већ у првом тромесечју ове године наш БДП је премашио преткризни ниво, што је раније него у већини других економија. У периоду који је пред нама настављамо да обезбеђујемо стабилност и да подржавамо све због којих и са којима радимо - грађане и привреду, јер само заједно можемо да растемо и градимо још јачу земљу", зкаључила је она.