ЈЕЗИКОМАНИЈА Да или што?

Ве­зник ДА уво­ди рад­њу о ко­јој се тек го­во­ри, за ко­јом се те­жи или ко­ја би мо­гла да се до­го­ди.

Ве­зник ШТО се упо­тре­бља­ва за рад­њу ко­ја се узи­ма као го­то­ва чи­ње­ни­ца.

Оту­да ће се упо­тре­би­ти ШТО, а не ДА, у ре­че­ни­ца­ма као што су „Ра­ду­је­мо се ШТО је све у ре­ду”, „Ра­зу­мљи­во је ШТО се на од­го­вор мо­ра пр­че­ка­ти”, „Ште­та је ШТО пред­лог ни­су по­др­жа­ли и про­фе­со­ри”, „Ро­ба не са­мо ШТО ле­жи не­го се и ква­ри”.

На­су­прот то­ме, у слу­ча­је­ви­ма кад ре­че­ни­ца ис­пред ве­зни­ка мо­же има­ти зна­че­ње го­во­ре­ња или ми­шље­ња, мо­гу­ћан је и је­дан и дру­ги ве­зник, пре­ма то­ме да ли се ре­че­ни­ца по­сле ве­зни­ка схва­та као ис­каз или као узрок.

Ево при­ме­ра:

„Опо­ме­ни­те га ДА ка­сни” (упо­зо­ри­те га)

„Опо­ме­ни­те га ШТО ка­сни” (он ка­сни и због то­га мо­ра би­ти опо­ме­нут)

У да­на­шњем је­зи­ку је све ја­ча те­жња ка упо­тре­би ве­зни­ка ДА и уз не­ке об­ли­ке ко­ји из­ра­жа­ва­ју ствар­но ста­ње, па се од­нос ових ве­зни­ка мо­ра по­сма­тра­ти флек­си­бил­ни­је.

Са­да ре­че­ни­це ти­па „Чи­ње­ни­ца ДА је ро­ман за­бра­њи­ван са­мо по­твр­ђу­је ње­го­ву вред­ност”, „Чуд­но је ДА то ни­смо ра­ни­је при­ме­ти­ли” или „До­бро је ДА си остао ту” ви­ше се не осе­ћа­ју као по­гре­шне.

Н. Мир­ко­вић