Старомајурски крст у Петроварадину у рукама конзерватора

По Јокићевим речима, у питању је спомен-крст каквих има пуно у Петроварадину и Новом Саду, које су житељи подизали за помен своје душе, а добробит насеља, као своје задужбине.      

- Пројекат обнове градитељског наслеђа подрзумева поред обнове фасада и кровова, и рестаурацију надгробних, јавних и споменике културе – рекао је Синиша Јокић.  - Крст коме предстоји сложен поступак реструације и конзервације је подигла становница Петроварадина Катарина Пилер која је желела тим чином даривања и своје жртве да сачува Петроварадин од зла и проблема. Судећи по документацији, овај крст је из 1926. године, али пре тога на истом месту био је дрвени крст из 1816. На старим плановима Петроварадина из 1750. такође се на истом месту види да је постојао. Очито је раскрсница улица Патријарха Рајачића, Чајковског и Владимира Гортана, као мали трг,  имала увек велики значај за Стари Мајур, који је сада стављен под prеthodnu заштиту. Становници Петроварадина 200 година тај трг са овим крстом доживљавају као важно место у њиховом социјалном и духовном  животу. Зато смо ми у сарадњи са Саветом МЗ Петроварадин и проступили обнови крста.

Конзерватор-рестауратор Наташа Петровић из сремскомитровачког  „Гранит лијешћа“ , коме је по условима градског Завода за заштиту споменика културе поверена обнова спомен-крста, каже да је главни задатак статички стабилизовати крст, јер је му је стабилност потпуно угожена, претпоставља се и  због близине одводног канала. Колико му је статика била нарушена, по њеним речима, говори и податак да је у доброј мери био искривљен уназад и претила је опасност да се обруши. Због тога је prеthodno бетонирано постоље, али то није било довољно да би се потпуно исправио.  

- Крст мора потпуно да се расклопи да би се тачно утврдило  у каквом је стању – истакла је Наташа Петровић. – По ономе што се могло прегледом на терену утврдити, камен којим је обложен потиче с  почетка 20. века, јер таквог сада нема. Тактилном методом успели смо да одгонетнемо шта пише на њему: „Господину Исусу Кристу на част а свима нама на спас криж овај подиже Катарина Pillеr рођ. Јакобац 1916-1936.“ Мештанин је посведочио да је она живела у кући преко пута, али оно што за сада нас збуњује јесте запис године. Није непознато да су подизани крстови у време великих пошасти и ратова, па тако се може сматрати 1916. година за почетак његове градње с обзиром на то да је то време Првог светског рата, али остаје нејасно из ког је разлога наведена 1936.

По речима Синише Јокића, сличних  крстова има на Старомајурском и на Новом мајурском гробљу у Петроварадину,као и испред цекве Светог Рока. Реч је о стандарним крстовима од бетона обложеним вештачким каменом, са  распећем Исуса Христа и поруком.    

- То је један  од  показатеља тадашњег начина живота и односа према несељу у ком се  живи, у ком је неко рођен и  начина да се одужи родном месту – објашњава Јокић.-  Споменик је саграђен да би остао у трајном наслеђу свим становницима Петроварадина. Завод за  заштиту споменика културе приступа реконструкцији јер је то најмање што може да  учини и то у сарадњи са Управом за културу Града Новог Сада. Предвиђено је да обнова траје од  30 до 60 радних дана, али  како је у изузетно лошем стању, мада то није првобитно предвиђено, биће пренет у радионицу. Читава оса  крста је померена, санирали смо постоље, за шта је утрошен метар кубни бетона.

За обнову овог и још три крста на римокатоличком гробљу у Новом Саду, која је завршена, издвојено је у градском buyеtu шест милиона динара. Надзор над радовима обављаће Градски завод за заштиту споменика културе.     

З. Милосављевић