Нови СОС телефон за борбу против растуће депресије
БЕОГРАД: Фондација Хемофарм покренула је националну кампању за очување менталног здравља, борбу против растуће депресије и стигме која прати оболеле, а која има за циљ да упозори на "црвени ментални аларм" који прети и Србији.
Кампања "Несаломиви" укључује и бесплатан СОС број 0800 001 002, преко кога ће грађани 24 сата седам дана у недељи моћи да разговарају са стручњацима из специјалних болница за психијатријске болести у Вршцу, Горњој Топоници и у Ковину.
Кампања је покренута у сарадњи са Филозофским факултетом уз подршку Министарства здравља имајући у виду чињеницу да је психичко здравље грађана Србије све угроженије - и да се депресија шири!
У саопштењу Хемофарм фондације наведено је да је истраживање тимова са универзитета у Београду и Крагујевцу о утицају пандемије на ментално здравље показало да преовлађују депресија, анксиозност и стрес.
Резултати истраживања спроведеног од 23. марта до 25. априла 2020 године, указују да Србији прети "црвени ментални аларм", те да је 28,9 одсто испитаника пријавило умерену до тешку депресију, 36,9 анксиозност, а 38,1 умерене до тешке симптоме стреса.
Чак 49,8 одсто испитаника осећало је узнемиреност док слуша вести о коронавирусу, код 31,9 њих јавио се страх од заразе, а 31,3 одсто испитаника имало је осећај беспомоћности.
Докторанд неуронаука, мастер психолог и члан научно-истраживачког тима који је радио на студији Теодора Safiyе рекла је да подаци указују на неопходност да се о психичком здрављу брине као и о физичком, посебно сада у измењеним условима пандемије.
Утицај пандемије на ментално здравље видан је широм света. Број оних које пате од депресије је између 25 и 33,7 одсто, док их је током 2017. било између два и шест одсто, наводи Фондација и додаје да се може закључити да је број депресивних током пандемије порастао и 10 пута.
Упозоравајући је и налаз да су нивои депресије и анксиозности приметно виши код испитаника од 21 до 40 година, поручују из Фондације и додају да ниво депресије смањује редовно добијање релевантних здравствених података, док се боравак на друштвеним мрежама услед могућности ширења нетачних и узнемиравајућих информација повезује са повишеном депресивношћу.
Осим тога, како наводе, са депресијом се повезују брига о послу и актуелно повећање незапослености, финансијски губици, нижи друштвени статус, склоност ка негативним осећањима као и виши нивои образовања.