Данас Светски дан борбе против астме, 220.000 оболелих у Србији

Астму карактеришу епизоде отежаног дисања, кратак дах и стезања у грудима, као и кашаљ који је најчешће сув. Посебан облик астме је тешка астма и представља много комплекснију болест , са више окидача за запаљење дисајних путева.

Стручњаци широм света, па и код нас, већ годинама позивају на „кључне промене“ како би оспорили вишедеценијску заблуду да пацијенти једноставно морају да се „носе“ како знају и умеју са својом астмом, односно да морају да трпе болест. С тим у вези, наши истакнути стручњаци, заједно са Удружењем пацијената „Победимо астму и алергије“ користе Светски дан борбе против астме, како би подигли свест о овој теми и разбили све предрасуде које постоје.

- У основи астме је запаљење дисајних путева (инфламација). Деценијама се лечење астме започињало коришћење повременом применом краткоделујућих пумпица за брзо олакшање симптома, и то према према потреби (само када се осети тегоба). Став да се на тај начин астма држи под контролом представља велику заблуду јер је медикаментно лечење ових болесника веома напредовало последњих година. Недоумице у лечењу се јављају и код болесника са тешком астмом јер се често у тим случајевима прописује дугорочна терапија кортикостероидима у таблетама или ињекцијама, а са мишљењем да ће се тако постићи ефикасна контрола астме и то без икаквих нежељених ефеката. Међутим, нови приступи у лечењу пацијената са тешком астмом требало би да спречавају прекомерну употребу системских кортикостероида јер та медаља има две стране. Прекомерно коришћење ових лекова може имати веома штетан утицаја на здравље и изазвати више поремећаја и болести, укључујући остеопорозу, депресију, гојазност, дијабетес тип 2, отоке, итд. Требало би да се свуда усвоје савремени приступи у лечењу болесника са астмом, да се ускладе са најновијим научним препорукама, али и да се пацијентима осигура доступност терапији „искројеној“ за сваког болесника посебно, као и да се спроведе у право време - истиче проф. др Бранислава Миленковћ, пулмолог УКЦ Србије.

Сматра се да глобално око 150 милиона људи има неадекватно контролисану астму, не узима редовно прописану терапију и живи у ризику од напада астме који би могао завршити чак и болничким лечењем, а  могло би се спречити.

Када се говори о заблудама, једна од највећих у вези са астмом јесте свакако да она није озбиљна болест. Сви пацијенти са астмом су у ризику од тешких погоршања, без обзира на тежину болести или ниво контроле астме. Када је астма добро контролисана, њен утицај на свакодневни живот се може свести на минимум. Пример добре праксе је и Ивана Врачар, представница Удружења пацијената „Победимо астму и алергије“.

- На данашњи дан овим путем желим да скренем пажњу на две кључне ствари у вези са пацијентима који болују од астме. Прво, са астмом може да се води нормалан и квалитетан живот. Иако сви ми пацијенти са астмом смо у ризику од погоршања, наше лечење треба да нам умањи и омогући ефикасно контролисање болести, како не бисмо имали ограничења у свакодневном животу. Друго, наше удружење се прикључило глобалној кампањи „Asthma Зеро“ чији је основни циљ нулта толеранција на нападе астме, јер томе сви тежимо. Већ годину дана, пулмолози су мање доступни за било какве контроле пацијената оболеле од астме, што је довело до бројних проблема везано за дисање и плућну функцију оболелих. С тим у вези, ми смо у оквиру кампање покренули акцију „Кец на десет“ и омогућили да 160 пацијената путем зоом апликације добије савет од пулмолога у јеку пандемије. Од тог броја 50 пацијената је добило и електронски пеак flowmеtar који је, у ово тешко време, значајно унапредио могућност контролисања астме. За више информација, свако заинтересован може да нас контактира путем фејсбук странице удружења- закључила је Ивана Врачар, председница удружење „Победимо астму и алергије“.