Павле Опачић, уметност резбарења јаја

- Пред пензију сам размишљао шта би ме окупирало, те на шта ћу трошити слободно време. Било је ту разних интересовања. Најпре интарзија. Слагање различитих врста дрвета, прављење слика, декорација намештаја... Један пријатељ ме је питао да ли бих резбарио јаја. Након тога сам се више интересовао како се то ради и тако сам почео - каже Опачић.

Најпре се упознавао са техникама резбарења. На почетку је то био хоби и нека врста заната.

На нашем терену јаје од ноја није било тако тешко набављати, док су у Војводини постојале фарме. Сада је остао још понеки ентузијаста, међутим, набавити јаје од емуа је много компликовано (Павле Опачић)

- Разговарајући са многим људима, сви су рекли да је то уметност. Пристао сам да то буде уметност. Када мало боље сагледате, то и јесте, јер од ничега ви правите нешто. Нешто што је шупље, још више резбарите – појашњава наш саговорник.  

Набавка материјала за резбарење није нимало једноставна. И то је, вели наш саговорник, још једна врста уметности.

- На нашем терену јаје од ноја није било тако тешко набављати, док су у Војводини постојале фарме. Сада је остао још понеки ентузијаста, међутим, набавити јаје од емуа је много компликовано. Мало људи их узгаја. Имате их у золошком врту. Приватни одгајивачи се труде да јаја користе за репродукцију. Сналазим се на разне начине. Набављам из Аустралије, преко Аустрије, а било је и понуде нојевих јаја из Африке - прича Павле.

Припрема јаја је, такође, веома битна. Оно се мора ослободити садржаја. Отвор кроз који излази садржај мора бити што мањи, да не би било проблема приликом резбарења.

Обично све што уради ставља на сталак или свећњак и онда увек на доњем ширем делу јајет, пробуши један мали отвор од три до пет милиметара и шприцем убацује ваздух како би садржина изашла. Потом се јаје осуши, дезинфикује. Потребно је три до четири дана да се добро осуши. Затим се на површину јајета оловком преноси идеја, па следи: бушење, брушење резбарење. На крају се скулптура потопи у хлор или варикину, поставља на сталак, излакира, дотерује.

Када је реч о продаји јаја, цене су од 25 евра, па навише. Цена зависи од величине,  начина рада... Дешава се да људи из иностранства имају посебне наруџбине

Павле је на почетку, каже, имао проблема јер се дешавало да материјал на коме резбари пуца и то на крају, када је већи део посла обављен.

- Искуством сам дошао до закључка да морате имати и технику рада, како не би дошло до пуцања. Не можете на крају додавати још понешто, јер је то већ ослабљена структура, која је веома крхка – појашњава он.

Када је реч о мотивима, Павле воли црквене, јер јаја замишља као храм. 

- Има доста мотива који ме инспиришу, а највише розете на црквама. Трудим се да приближно дочарам, да направим отворе који би личили на неку од камених розета. Мене одушевљавају уметници који у три потеза праве лик човека, животиње. Ја се трудим да из три - четири отвора дочарам лик човека или животиње - каже наш саговорник.

Алат који користи је зубарски и онај који се користе педикири. Машина треба да буде брза и оштра. 

Када је реч о продаји јаја, цене су од 25 евра, па навише. Цена зависи од величине, начина рада... Дешава се да људи из иностранства имају посебне наруџбине, па је једна таква стигла од ловачког пара из Америке.

- Муж и жена туристички бораве у нашој држави и наручили су ми да им на јајету од емуа изрезбарим срндаћа и да испод пише Србија, појашњава Павле.

Украшавањем јаја је, поред Павла, почела да се бави и његова супруга. Она користи боје, цирконе, трачице...

- Мало сам и ја учествовала, када је требало да се декорише понеко јаје, па ме је Павле консултовао. Тако сам почела да их украшавам. Углавном је реч о декупажу – појашњава Мира Опачић.

У већини случајева тако декорисана јаја могу послужити за аранжмане, кићење новогодишњег и ускршњег дрвета. У дому Опачића, како кажу, за Ускрс ће бити црвених јаја, као и чуваркућа, а уметничка дела свакако ће обогатити њихову трпезу.

У Србији нема удружења које окупља оне који се баве резбарењем јаја, док их је неколико у иностранству. Павле је члан иностраних и то у Новом Зеланду, Пољској и Америци.

Слађана Аничић Илић