У јуну безбедни ако убрзамо вакцинацију

"Данас је стигао још један значајан контигент од пола милиона доза Синофарм вакцина и са данашњим контигентом нашој земљи испоручцено је три милиона доза кинеског цепива, чиме је омогућена масовна имунизација у нашој земљи", рекла је Брнабић на Аеродрому Никола Тесла, где је дочекала нови контигент вакцина кинеског произвођача.

 

Она је додала да је Србији до сада испоручено више од 4,5 милиона доза вакцина против вируса корона, од чега три милиона доза кинеских.

 

Брнабић је указала да је у Србији прву дозу вакцине против вируса корона примило око 34 одсто пунолетних грађана, а циљ је да се процес масовне имунизације убрза и да до краја априла достигне више од 37 одсто вакцинисаних.

 

Премијерка је рекла да је у Србији до данас близу 1.950.000 грађана примило прву дозу вакцине, што је око 34 одсто пунолетних грађана, а циљ је да до краја априла буде вакцинисано више од 37 одсто становништва.

 

Брнабић је истакла да је Београд најуспешнији у масовној имунизацији наводећи да је у општини Стари град првом дозом вакцинисано 61 одсто пунолетних, у општини Савски венац 60 одсто,а у општини Врачар 59 одсто.

 

"Морамо да убрзамо вакцинацију и у другим деловима Србије како бисмо крај јуна дочекали потпуно безбедни", рекла је Брнабић.

 

Апеловала је на грађане који се нису вакцинисали да не верују лажним вестима и антиваксерским кампањама и теоријама завере које се, како каже, посебно шире на друштвеним мрежама.

 

"Вакцина је једино што нас спасава и омогућава да победимо корина вирус и коначно ставимо тачку на епидемију", казала је премијерка.

 

Амбасадорка Кине у Србији Чен Бо изразила задовољство што се у Србији смањује број новозаражених вирусом корона и истакла да масовна имунизација даје резултате у превенцији и контроли епидемије.

 

Посебно ми је драго што кинеска вакцина доприноси процесу масовне имунизације у Србији", рекла је Чен.

 

Нагласила је да је вакцина важно оружје у борби против вируса и додала да и Кина убрзава процес масовне имунизације иако је, какобкаже, епидемија у тој земљи под контролом.

 

До сада је у Кини дато више од 220 милиона доза вакцина.

 

"Надам се да ћемо заједничким напорима победити епидемију и што пре се вратити нормалном животу", рекла је амбасадорка.

 

 

Заштитом животне средине треба да се бавимо на најодговорнији начин - без манипулација - и договоримо се шта у вези са тим, као друштво, желимо у будућности, поручила је данас председница Владе Србије Ана Брнабић.

 

У дијалогу са члановима Националног конвента о Европској унији на тему одрживи развој са фокусом на питања заштите животне средине и питања енергетике, Брнабић је рекла да као земља треба да се договоримо који је наш "енергетски микс" и да у томе не види конструктиван предлог, већ само почетно противљење ветропарковима, соларима, малим хидролектранама и термоелектране.

 

"Осим ако желимо да живимо без електричне енергије, не видим конструктиван предлог", рекла је Брнабић и навела да на крају данашњег састанка као резултат очекује конкретне закључке и то на којим се конкретним стварима заједнички наставља рад и на који начин.

 

Она је истакла да је заштита животне средине комплексно питање и финансијски изузетно скупо, али да ништа није скупље и важније од људских живота.

 

Без обзира колика су велика улагања потребна у области заштите животне средине, каже Брнабић, Влада је не само спремна да то уради, него је и одредила зелену агенду и зелену транзицију у области заштите животне средине и енергетике као један од њена три кључна приоритета.

 

Навела је да је завршена преговарачка позиција за поглавље 27 које ће бити отворено кроз кластер и да се о томе разговара са партнерима из ЕУ.

 

Навела је да је јасно да је поглавље 27 поглавље које је најскупље за имплементацију и за које ће бити потребно највише улагања да бисмо достигли стандарде ЕУ.

 

"То је поглавље у које ћемо још дуго, надам се након што постанемо пуноправни члан ЕУ и даље усаглашавати наше стандарде, као што то раде тренутно неке од земаља чланица ЕУ", каже Брнабић.

 

Нагласила је да се питањем заштите живиотне средине баве владе од 2014. и тврди да се од тада много тога променило.

 

"Пре 2014. нисмо имали изградњу чак ниједног јединог филтера на нашим термоелектранама. Влада тадашњег премијера Александра Вучиха је 2014. почела да инвестира у постројење за одсумпоравање на термолектранама", рекла је Бранбић.

 

Тако је, наводи, од 2014. до данас држава уложила око 600 милиона евра само у изградње постројења за одсумпоравање, а да у последње три године никада није било више енергетских објеката који прозводе електричну енергију из обновљивих извора енергије, пре свега ветроелектране, нешто мало малих хидроелектрана и јако мало солара.

 

"Уложили смо 600 милиона у постројења за одсумпоравање у нашим термоелектранама. То делује много, али то је ништа у односу на то колико ми треба да уложимо како би обезбедили и усаглашсеност са захтевима из директива ЕУ у области управљање водама. Процена је да ту треба да уложимо готово шест милијарди евра, али смо кренили", рекла је Брнабић.

 

Навела је да до краја године почиње изградња постројења за пречишћавање вода у 27 јединица локалне самоуправе, а да је у првих шест месеци актуелне владе обезбеђана средства за решаање питања депонија.

 

Подсетила је и да је на предлог владе у марту ове године усвојен Закон о климатским променама за који каже да је први системски закон за ограничење емисије гасова са ефектом стаклене баште, да је завршена јавна расправа о изменама Закона о заштити природе, а да су усвојени важни закони из области енерегтике, међу којима је Закон о обновљивим изворима енергије.

 

"Имамо проблем управљања отпадом, имали смо дијаметрално супротне захтеве, да дозволимо спаљивање отпада уз строге контроле као у ЕУ и истовремено захтев на устанку да никако не дозвољавамо спаљивање оптада", рекла је Брнабић.

 

Навела је и да имамо много лажних вести и котроверзи у вези са тим да влада штити инвеститоре што, наглашава, никада није био случај од 2014. године и поручила да је заштита животне средине важна тема којом не треба мануипулисати, посебно не политички.