ОкоТВоко: Људи су највише поскупели

Силовања, педофилија, оргије, дрога, мафија, агресивни навијачи, па у круг. Нема дана да не чујемо да су радиле металне шипке. Како су опет у моди фашисти, како се олако користе речи четнице, усташе, балије. Једна етикета може да обезбеди место у ургентном центру или у читуљи.

У нашем друштву је толико прегрејана атмосфера да све личи на атмосферу из експрес лонца... Нема секунде да на мрежама не видимо говор мржње. Дарко Митровић је написао у једном свом твиту да је свуда мржња, хаос. Велико је питање да ли треба нешто да нас врати на фабричка подешавања. Не то није дефетизам, нажалост, то је наша реалност. Нажалост и они медији који се представљају као независни, склони су да таблоидном приступу. Неки „бели медведи” ће увек бити заштићени. Нечије тајне ће се увек чувати. А неко ће бити у линчу, рашчеречен, демонизован. Једна естрадна звезда ми је рекла да нигде није видела више мржње, хејта него у медијима који су у београдском пашалуку. Није важно да ли сте опозиција, власт, јавна личност - речник је увек исти, пун менталних фекалија. Пристрасност је постала део професионалних стандарда. Ни ти медији нису одолели таблоидној замци бити све читанији, слушанији, гледанији. Налазимо се у неком  предапокалиптичном периоду. Пошто сам телевизијски манијак, волим да погледам и СББ кабловску мрежу, и МТС мрежу. Сем пар изузетака све је поприлично токсично, чак и забавни програм - од толико силикона, промовисања набуџених спотова, неког лажног стила вредности. Једини је спас отићи да слушате неку радио станицу док пеглате и фајтате јер само радио без вести Србина спасава. И кад кувам и кад певам, слушам само радио и то ако може Каролина или Носталгија. Толико канала а ја побегао на радио.

Нема места за вести као некад колико је уље поскупело у последњих годину дана, од 120 до 170 динара. Некад је то била ударна вест, а данас за то нема места. А ако одете на пијацу, каже репортер, све мало по мало поскупљује, двадесет по тридесет динара. Вера Радонић на Калинић пијаци је изјавила: „Ми смо сељаци награбусили - скупо гориво, скупи радници, скупа хемија, скупо семе”. И рече да се поједини производи као лук сребрњак купују на комад. Јасмина Добриловић је направила сјајан прилог за Newsmax Адриа. Некад је вест са пијаце била ударана у вестима, данас је то ко ће бити на читуљи или у потерници.

Карма нам је изгледа вечито понављање историје. Људи, људи су поскупели, нико фин, нико пристојан. Нико хвала да каже, нико да се забрине за некога. То је највећи проблем, а ово два динара, пет динара, двадесет динара што је нешто поскупело, нико не примети. Али људи, њих више нема. Постаје ретка сорта. Све је мање правих добрих пријатеља. Оних који ће те питати „Друже како си?” Алтруизам је мисаона именица. Пријатељство је све мање на цени. Лицемерје је омиљена карактерна особина подржана од медија свих фела. У временима кад је живот постао тако бесмислен и кратак и када се свачији лик и дело своди на петпарачке приче.

Људи, људи су највише поскупели. Поскупели су и добри новинари. Али њих је све мање. Новинари све више у својим емисијама постају и кадије и судије и главни гости. Поједине младе новинарке постају јунакиње хумористичких клипова на Јутјубу - све је опори хумор који постаје све тужнији. И ако икада све ово прође, и корона и да ли је логично да пијемо кафу са маском, и журке које се нон-стоп праве, и питање да ли ћемо ићи у Грчку? Али казна ће бити 300 еврића ако напустите плажу за коју имате дозволу да боравите. Неће више бити као некада. Гледаћемо старе слике из албума и фотографије с Фејсбука... И плакати, плакати због оног шта нас је задесило. Али коме да се пожалите. Медији немају времена за обичне људске приче, пажњу, депресију… Људи, људи су највише поскупели. Ко ће да нас учини нормалним једног дана, немам појма! И психијатри и психолози су масовно побегли у политику и у медијске аналитичаре јер је то најисплативији посао. Као што рекох, људи, људи су навише су поскупели. И спремни су да се продају за багателу само да се појаве на некој од телевизија. То што их нико неће ни видети на тако много канала, то ће тек бити други падеж. А некада сам живео у најмирнијем граду на Балкану а данас живим у најлуђој земљи. Зауставите земљу, силазим!

Александар Филиповић