Власник Шпилерове спреман да кућу поклони Граду

Власник се, преко правног заступника, недавно огласио у медијима, који је у изјави за РТС демантовао наводе да планира рушење куће у Владимира Гортана 8, те да је спреман да тај објекат од непроцењивог културно-историјског значаја поклони Граду.

У Заводу за заштиту споменика културе наводе да је у току ове године планирана рестаурација Шпилерове куће, у оквиру обнове градитељског наслеђа, те да је за тај пројекат републичко Министарство културе и информисања определило 300 милиона динара и у току је израда техничке документације. Директор Завода Синиша Јокић подсећа да су за Шпилерову кућу и њену околину утврђене мере заштите и напомиње да још није познато колико ће конзерваторско-рестаураторски радови коштати, будући да је реч о веома обимном послу. Наш саговорник истиче да је барокно здање једно од најстаријих и највреднијих у Војводини, те самим тим и културно добро од непроцењивог значаја.

По подацима из Катастра, на парцели 790 убележено је неколико власника, од којих је део објекта површине 144 квадрата власништво фирме “Кафа добро јутро” ДОО из Новог Сада. У том документу је, као терет, наведена забележба својства културног добра, али пише и да је 28. јануара ове године покренут поступак за упис хипотеке.

Правни заступник власника Слободан Бојчић, у изјави за РТС, навео је да његов клијент никада није намеравао да сруши објекат, те да је спреман да кућу поклони Граду.

Свеобухватне мере заштите

У Заводу за заштиту споменика културе својевремено су навели да је њихов стручни тим, на захтев власника, 16. октобра прошле године, изашао на терен и том приликом је констатовано да је изглед објекта резултат различитих фактора: старости, небриге и неодржавања, као и неодговарајућих захвата и интервенција. Уочене недостатке и оштећења је, како су објаснили, могуће санирати предузимањем свеобухватних мера заштите. Осим тога, на захтев странке, 29. јануара 2020. године, донети су конзерваторско-рестаураторски услови техничке заштите, и у тим документима је прецизно описано у којој мери, од ког материјала и на који начин власник, по одговарајућим принцима и прописима, може обављати радове. У Заводу подсећају да су, на захтев странке, издали сагласност на Предлог препарцелације катастарских парцела 790/4 и 791, чији делови улазе у заштићену околину споменика културе, односно Шпилерове куће, која се налази на катастарској парцели 790/1 КО Петроварадин. Тим Предлогом су, како кажу, обухваћени делови поседа у границама и површини заштићене околине споменика.

- Оштећења на објекту настала су услед вишедеценијског занемаривања, неадекватног одржавања, као и вандализма, али највећи део оштећења на крову настао је због пожара, који се десио пре неколико година - објаснио је Бојчић за РТС и додао да његов клијент жели да кућу поклони Граду. - Писмено смо предочили наш захтев Граду Новом Саду, да се изјасни на који начин желе да прихвате поклон.

Међутим, како смо незванично сазнали, уз поклон иде и услов да се инвеститору дародавцу одобри већа спратност, будући да на остатку свог поседа жели да гради нов објекат.

Скривена у уским петроварадинским сокацима, Шпилерова кућа успела је да опстане кроз векове, након што су је, по доласку у Петроварадин, изградили језуити (исусовци) у периоду од 1693. до 1773. године.

Претпоставља се да је служила као летњиковац, а по новијим истраживањима – као школска зграда и слободно се може сматрати једним од највреднијих објеката из времена барока. Назив је добила по власнику из прве половине 20. века Тибору Шпилеру, чиновнику у ДТД-у, који је желео да у њој оснује музеј. Иако је кућа названа по њему, у њој није никада живео, већ су ту боравиле његова мајка и сестра. Након национализације, породици је припао део стамбеног простора, а Шпилер је наследио колекционарске збирке.

Општи утисак је да је барокно здање велике културне и архитектонске вредности, које сведочи о историји и развоју нашег града, остало скрајнуто и заборављено. Када је реч о судбини најстарије куће у Новом Саду, старије од Петроварадинског шанца, већина становника сремске стране града сагласна је да тај објекат по сваку цену мора бити сачуван. Имајући у виду историјат и значај Шпилерове куће, Петроварадинци сматрају да објекат има потенцијал да, уз одговарајуће реновирање, постане мали музеј. Осим тога, мештани кажу и да би цео тај крај требало сачувати у изворном облику, без изградње нових вишеспратних објеката, будући да спада у најстарији део насеља.

Градски урбанисти наводе да је у току израда нове планске документације, те да је тај део Петроварадина око Шпилерове куће мешовита зона, што значи да величина парцеле диктира број стамбених јединица. Примера ради, на земљишту површине 1.000 метара квадратних могућа је градња десет станова, а дозвољени су објекти с приземљем спратом и поткровљем.

Ј. Вукашиновић