Vlasnik Špilerove spreman da kuću pokloni Gradu

Vlasnik se, preko pravnog zastupnika, nedavno oglasio u medijima, koji je u izjavi za RTS demantovao navode da planira rušenje kuće u Vladimira Gortana 8, te da je spreman da taj objekat od neprocenjivog kulturno-istorijskog značaja pokloni Gradu.

U Zavodu za zaštitu spomenika kulture navode da je u toku ove godine planirana restauracija Špilerove kuće, u okviru obnove graditeljskog nasleđa, te da je za taj projekat republičko Ministarstvo kulture i informisanja opredelilo 300 miliona dinara i u toku je izrada tehničke dokumentacije. Direktor Zavoda Siniša Jokić podseća da su za Špilerovu kuću i njenu okolinu utvrđene mere zaštite i napominje da još nije poznato koliko će konzervatorsko-restauratorski radovi koštati, budući da je reč o veoma obimnom poslu. Naš sagovornik ističe da je barokno zdanje jedno od najstarijih i najvrednijih u Vojvodini, te samim tim i kulturno dobro od neprocenjivog značaja.

Po podacima iz Katastra, na parceli 790 ubeleženo je nekoliko vlasnika, od kojih je deo objekta površine 144 kvadrata vlasništvo firme “Kafa dobro jutro” DOO iz Novog Sada. U tom dokumentu je, kao teret, navedena zabeležba svojstva kulturnog dobra, ali piše i da je 28. januara ove godine pokrenut postupak za upis hipoteke.

Pravni zastupnik vlasnika Slobodan Bojčić, u izjavi za RTS, naveo je da njegov klijent nikada nije nameravao da sruši objekat, te da je spreman da kuću pokloni Gradu.

Sveobuhvatne mere zaštite

U Zavodu za zaštitu spomenika kulture svojevremeno su naveli da je njihov stručni tim, na zahtev vlasnika, 16. oktobra prošle godine, izašao na teren i tom prilikom je konstatovano da je izgled objekta rezultat različitih faktora: starosti, nebrige i neodržavanja, kao i neodgovarajućih zahvata i intervencija. Uočene nedostatke i oštećenja je, kako su objasnili, moguće sanirati preduzimanjem sveobuhvatnih mera zaštite. Osim toga, na zahtev stranke, 29. januara 2020. godine, doneti su konzervatorsko-restauratorski uslovi tehničke zaštite, i u tim dokumentima je precizno opisano u kojoj meri, od kog materijala i na koji način vlasnik, po odgovarajućim princima i propisima, može obavljati radove. U Zavodu podsećaju da su, na zahtev stranke, izdali saglasnost na Predlog preparcelacije katastarskih parcela 790/4 i 791, čiji delovi ulaze u zaštićenu okolinu spomenika kulture, odnosno Špilerove kuće, koja se nalazi na katastarskoj parceli 790/1 KO Petrovaradin. Tim Predlogom su, kako kažu, obuhvaćeni delovi poseda u granicama i površini zaštićene okoline spomenika.

- Oštećenja na objektu nastala su usled višedecenijskog zanemarivanja, neadekvatnog održavanja, kao i vandalizma, ali najveći deo oštećenja na krovu nastao je zbog požara, koji se desio pre nekoliko godina - objasnio je Bojčić za RTS i dodao da njegov klijent želi da kuću pokloni Gradu. - Pismeno smo predočili naš zahtev Gradu Novom Sadu, da se izjasni na koji način žele da prihvate poklon.

Međutim, kako smo nezvanično saznali, uz poklon ide i uslov da se investitoru darodavcu odobri veća spratnost, budući da na ostatku svog poseda želi da gradi nov objekat.

Skrivena u uskim petrovaradinskim sokacima, Špilerova kuća uspela je da opstane kroz vekove, nakon što su je, po dolasku u Petrovaradin, izgradili jezuiti (isusovci) u periodu od 1693. do 1773. godine.

Pretpostavlja se da je služila kao letnjikovac, a po novijim istraživanjima – kao školska zgrada i slobodno se može smatrati jednim od najvrednijih objekata iz vremena baroka. Naziv je dobila po vlasniku iz prve polovine 20. veka Tiboru Špileru, činovniku u DTD-u, koji je želeo da u njoj osnuje muzej. Iako je kuća nazvana po njemu, u njoj nije nikada živeo, već su tu boravile njegova majka i sestra. Nakon nacionalizacije, porodici je pripao deo stambenog prostora, a Špiler je nasledio kolekcionarske zbirke.

Opšti utisak je da je barokno zdanje velike kulturne i arhitektonske vrednosti, koje svedoči o istoriji i razvoju našeg grada, ostalo skrajnuto i zaboravljeno. Kada je reč o sudbini najstarije kuće u Novom Sadu, starije od Petrovaradinskog šanca, većina stanovnika sremske strane grada saglasna je da taj objekat po svaku cenu mora biti sačuvan. Imajući u vidu istorijat i značaj Špilerove kuće, Petrovaradinci smatraju da objekat ima potencijal da, uz odgovarajuće renoviranje, postane mali muzej. Osim toga, meštani kažu i da bi ceo taj kraj trebalo sačuvati u izvornom obliku, bez izgradnje novih višespratnih objekata, budući da spada u najstariji deo naselja.

Gradski urbanisti navode da je u toku izrada nove planske dokumentacije, te da je taj deo Petrovaradina oko Špilerove kuće mešovita zona, što znači da veličina parcele diktira broj stambenih jedinica. Primera radi, na zemljištu površine 1.000 metara kvadratnih moguća je gradnja deset stanova, a dozvoljeni su objekti s prizemljem spratom i potkrovljem.

J. Vukašinović