Многе неразвијене општине немају ни планове за развој
БЕОГРАД: Многе општине у Србији немају планове за развој, па тако ни планове одрживог развоја у складу са циљевима Агенде 2030, речено је данас на представљању пројекта подршке девастираним општинама "Одрживи развој - изазови и могућности на локалном нивоу".
На састанку у Палати Србија се разговарало о механизмима пружања одговарајуће помоћи и подршке за раст и развој, смањивању сиромаштва, побољшању социјално - економске ситуације најнеразвијенијим општинама у Србији и директном поклапању ових активности са циљевима Агенде 2030.
Покровитељ састанка била је Немачка организација за међународну сардњу (ГИЗ), а организатор Кабинет министра задуженог за развој недовољно развијених општина Новице Тончева.
На састанку су, осим министра Тончева, учествовали и специјална саветница председнице владе за спровођење Агенде 2030 Славица Ђукић Дејановић, генерални секретар Сталне конференција градова и оптина (СКГО) Ђорђе Станичић и представници амбасада Немачке и Швајцарске, као и пет девастираних општина: Мали Зворник, Голубац, Житорађа, Сурдулица и Владичин Хан.
"Циљ пројекта да се обезбеди одрживи економски развој локалних самоуправа кроз подизање људских, инфраструктурних и развојних капацитета који ће допринети економском развоју, бољем стандарду и квалитетнијем животу сваког грађанина. Наш задатак је да кроз овај пројекат едукујемо општине како да ускладе своје планове са циљевима Агенде 2030 и подстакнемо одрживи економски развој", рекао је Тончев.
Специјална саветница председнице владе за спровођење Агенде 2030 Славица Ђукић Дејановић је истакла да према истраживању, које је спроведено 2019. године, 78 одсто наших суграђана не зна шта је одрживи развој.
Према њеним речима, главни задатак свих на нивоу јединица локалних самоуправа је да се осигура адекватан, безбедан и приступачан смештај, односно да се унапреде неусловна насеља.
Други задатак је, како је рекла, безбедан, приступачан и одржив јавни транспорт за све људе на подручју локалне самоуправе, да се повећава безбедност на путевима и посебна пажња у транспорту усмери на најсензитивније групе.
Четврти задатак је инклузивна и одржива урбанизација, као и заштита културне и природне баштине на територији сваке локалне самоуправе.
Саветница за одрживи развој у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог Нада Лазић рекла је да многе општине немају планове развоја, а самим тим ни планове одрживог развоја.
Полазна тачка у сагледавању степена развијености појединих општина је њихов статус на основу Уредбе о утврђивању јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправе за 2014. годину, као и Уредбе о утврђивању методологије за израчунавање степена развијености региона и јединица локалне самоуправе за 2015. годину.
Критеријум за одабир ових пет општина, укључених у пројекат, јесте њихова припадност категорији девастираних општина у којима је вредност бруто домаћег производа по глави становника испод вредности републичког просека.