Mnoge nerazvijene opštine nemaju ni planove za razvoj
BEOGRAD: Mnoge opštine u Srbiji nemaju planove za razvoj, pa tako ni planove održivog razvoja u skladu sa ciljevima Agende 2030, rečeno je danas na predstavljanju projekta podrške devastiranim opštinama "Održivi razvoj - izazovi i mogućnosti na lokalnom nivou".
Na sastanku u Palati Srbija se razgovaralo o mehanizmima pružanja odgovarajuće pomoći i podrške za rast i razvoj, smanjivanju siromaštva, poboljšanju socijalno - ekonomske situacije najnerazvijenijim opštinama u Srbiji i direktnom poklapanju ovih aktivnosti sa ciljevima Agende 2030.
Pokrovitelj sastanka bila je Nemačka organizacija za međunarodnu sardnju (GIZ), a organizator Kabinet ministra zaduženog za razvoj nedovoljno razvijenih opština Novice Tončeva.
Na sastanku su, osim ministra Tončeva, učestvovali i specijalna savetnica predsednice vlade za sprovođenje Agende 2030 Slavica Đukić Dejanović, generalni sekretar Stalne konferencija gradova i optina (SKGO) Đorđe Staničić i predstavnici ambasada Nemačke i Švajcarske, kao i pet devastiranih opština: Mali Zvornik, Golubac, Žitorađa, Surdulica i Vladičin Han.
"Cilj projekta da se obezbedi održivi ekonomski razvoj lokalnih samouprava kroz podizanje ljudskih, infrastrukturnih i razvojnih kapaciteta koji će doprineti ekonomskom razvoju, boljem standardu i kvalitetnijem životu svakog građanina. Naš zadatak je da kroz ovaj projekat edukujemo opštine kako da usklade svoje planove sa ciljevima Agende 2030 i podstaknemo održivi ekonomski razvoj", rekao je Tončev.
Specijalna savetnica predsednice vlade za sprovođenje Agende 2030 Slavica Đukić Dejanović je istakla da prema istraživanju, koje je sprovedeno 2019. godine, 78 odsto naših sugrađana ne zna šta je održivi razvoj.
Prema njenim rečima, glavni zadatak svih na nivou jedinica lokalnih samouprava je da se osigura adekvatan, bezbedan i pristupačan smeštaj, odnosno da se unaprede neuslovna naselja.
Drugi zadatak je, kako je rekla, bezbedan, pristupačan i održiv javni transport za sve ljude na području lokalne samouprave, da se povećava bezbednost na putevima i posebna pažnja u transportu usmeri na najsenzitivnije grupe.
Četvrti zadatak je inkluzivna i održiva urbanizacija, kao i zaštita kulturne i prirodne baštine na teritoriji svake lokalne samouprave.
Savetnica za održivi razvoj u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nada Lazić rekla je da mnoge opštine nemaju planove razvoja, a samim tim ni planove održivog razvoja.
Polazna tačka u sagledavanju stepena razvijenosti pojedinih opština je njihov status na osnovu Uredbe o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2014. godinu, kao i Uredbe o utvrđivanju metodologije za izračunavanje stepena razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2015. godinu.
Kriterijum za odabir ovih pet opština, uključenih u projekat, jeste njihova pripadnost kategoriji devastiranih opština u kojima je vrednost bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika ispod vrednosti republičkog proseka.