Загонетно место на Фрушкој гори: „Софијини извори” – зденац лековите енергије или обична шума?

Разне врсте биљног и животињског света, речице и водопади али и шума као спас од градске вреве и буке, као магнет привлаче људе из урбаних средина да одморе душу. Једно од, може се окарактерисати, контроверзних места које је из године у годину све популарније јесу и Софијини извори који се налазе недалеко од села Лежимир, на раскрсници Партизанског пута и пута који повезује Свилош и Лежимир.

Уз помоћ ГПС навигације за, отприлике, сат времена лагане вожње аутомобилом од Новог Сада стиже се до овог места - шуме уз коју се налази земљани паркинг утабан точковима бројних аутомобила који су се ту заустављали протеклих година.

За неупућене, попут потписника ових редова, Софијини извори нису никакви извори воде, како се у први мах намеће закључак, већ се ради о енергетским изворима на које долазе људи у потрази за оздрављењем или миром које, како кажу, пружа ово место. Пошто се ради о шуми, земљани путељак показује улаз на то место, а с леве стране улаза стоји натпис „Софијини извори“. Пошто о овом месту баш и нема пуно материјала који се може пронаћи на интернету, од расположивог писанија о овом месту сазнали смо да га је открила Софија Милановић из Суботице, мада то место није добило име по њој, већ по некадашњој цркви Свете Софије у Истанбулу, која је с краја прошле године стављена у функцију yamijе, а у којој такође постоје поља позитивне енергије и коју су бројни људи посећивали и посећују је у жељи за исцељењем од разних болести.

Иако се до сада о том феномену нико званично није огласио, постоји веровање да се ту лече костобоља, главобоља, регулише циркулација, регулише притисак, смањује напетост и нервоза… Према упутству које се може пронаћи на интернету, све што је потребно јесте да на једном од неколико поља која су означена крстовима одстојите до 20 минута затворених очију и пустите енергију да делује. За оне који ово упутство нису prеthodno прочитали и нађу се у тој шуми, вероватно ће бити необично када поред високих дрвених крстова украшених иконицама око којих су у круг пободени ситни кочеви наиђу на људе који стоје, ћуте и жмуре. Управо тако се и екипа нашег листа сусрела с посетиоцима „Софијиних извора”. Путељци кроз шуму и црвене стрелице по дрвећу воде и до других енергетских извора. У време боравка екипе „Дневника“ на „Софијиним изворима“ било је неколико људи, па из пристојности нисмо желели да их ометамо у миру. Али смо о њиховим искуствима попричали успут, док су се шетали од једног енергетског поља до другог. У време нашег боравка дрвеће још није разлистало, али су стабла на одређеним пољима била украшена иконицама светаца које су поставили prеthodni посетиоци.

У одсуству неког стручног објашњења да ли је ова шума другачија од других или не, један од закључака који се може извести јесте да шума јесте лековита, поготово ако се борави у градској вреви и буци, бар да се одморе чула у звуцима природе. Само са таквим ставом, без додатних уверења или веровања, „Софијини извори“ су идеално место за посету.

Породица са децом из Бачке паланке дошла је први пут, јер су чули за ово место, па су викенд желели да искористе у природи. Скрећу нам пажњу на то да је у шуми тихо, иако у непосредној близини пролазе аутомобили. Једино што се чује јесте песма птица.

Вања је из Суботице и долази доста често на „Изворе“. Каже да је за њу то место мира и одмора.

– Најмање двадесет пута сам била овде. Шума је, иначе, добро место да уживате у звуцима природе који се не чују у граду, или баш јако ретко. Али није ово само обична шума. Овде се заиста може осетити посебан мир – каже наша саговорница. 

Њена пријатељица је родом из села недалеко од овог места и често долази на „Софијине изворе“. Како каже, осећа енергије на тим пољима и прија јој после напорних радних дана. Прича нам о исцељењима која су се догодила на том месту. Нешто касније сазнајемо да је лекар по струци, али и да је ова шума њено место одмора и за сабирање мисли, поготово у ова стресна времена прожета епидемијом коронавируса.

У оближњем селу Лежимир сви знају за „Софијине изворе“, а на опаску о лековитости тог места и енергијама или је реч о плацебо ефекту, углавном одговарају да засигурно нема штете од боравка у шуми, било да тамо има нешто или нема.

На Јутјутб каналу, своја искуства поделила је Софија Милановић, међу којима је и тврдња да по енергији коју емитује ово место, „Софијини извори“ се убрајају у „место моћи“ попут неколико места на планети – где су зрачења позитивине енергије јака, као што су Yajpur у Индији, Аја Софија, Вестминистерска опатија, Мачу Пикчу…

Открила их је 2001. али од 2011. почињу ово место да посећују и други. До увођења мера због коронавируса на „Софијине изворе“ долазили су и посетиоци из земаља бивше Југославије. Али, на ово место долазе људи из разних крајева наше земље. Неки које пут нанесе поред тог места сврате да мало „напуне енергију“, па наставе даље путем.

Александар Савановић