Бојана Бојовић, водитељка: Адреналин ме држи будном
Водитељка Бојана Бојовић прикључила се екипи К1 телевизије, на којој однедавно сваког викенда информише гледаоце о најважнијим информацијама из земље и света водећи вишечасовни јутарњи програм под називом „УранаК1“.
Како смо сазнали, од почетка емитовања јутарњег програма на овој телевизији је део редакције која га реализује. Бојана и њен тим желели су ипак да се гледаоци прво навикну на јутарњи програм К1 телевизије радним данима, а онда да крену с том емисијом и сваког викенда од 7.25 часова. Тако од пре неколико недеља уз прву јутарњу кафу Бојану гледамо и сазнајемо све најновије информације и слушамо разне приче из различитих углова њених бројних саговорника из света политике, економије, културе, забаве и спорта.
– Нисмо губили време па смо од самог старта кренули у потрагу за тимом који ће моћи да изнесе и викенд издање. Сада кад смо пронашли најбоље, јер само такве професионалце наши гледаоци заслужују, кренули смо и у викенд. Могу да кажем да сам на челу тима који ће гледаоцима и викендом пружити све оно на шта су навикли и до сада – рекла је за Дневников ТВ магазин водитељка Бојана Бојовић.
Будући да сваки водитељ са собом носи другачију енергију и уноси део себе у емисију коју води, имате ли у плану да у јутарњи програм викендом на К1 телевизији унесете неке новине?
– Овај формат захтева актуелне теме и одговоре на горућа питања и на питања која свако од нас постави читајући дневну штампу и гледајући вести. Идеја је и да релаксирамо гледаоце у складу са викендом, али и да покренемо дебате око питања и тема које су биле најинтригантније током недеље.
Шта вас држи будном и концентрисаном током живог програма који захтева потпуни фокус неколико сати од раног јутра?
– Адреналин и тензија који карактеришу жив програм. Нема те кафе нити витамина или лека и таблете која вас може тако фокусирати као што је одбројавање до почетка програма и оног: „Добро јутро“, које упутите гледаоцима.
Раније сте изјавили да редовно читате коментаре о свом раду на друштвеним мрежама. Успевате ли да се одупрете потреби да се разјашњавате са пратиоцима и занемарите оне злонамерне?
– Не тако често, али и даље читам кментаре. Не одговарам нити се разјашњавам, али ме интерсује како људи размишљају. Волим аргументовану критику, то човека увек чини бољим. Коментари који имају за циљ да повреде и увреде говоре само о ономе ко их пише.
После богатог телевизијског искуства шта вам је данас највећи изазов у послу?
– Велики је задатак извући из сваког разговора нешто ново. Теме које се покрећу на дневном нивоу су мање више исте на свим каналима, али је угао и оно што добијеш из разговора заправо то што те разликује од других. Циљ ми је да из сваког разговора наши гледаоци, па и ја, нешто научимо, али и да се након обрађене теме и ја и гледаоци запитамо, па и да променимо мишљење.
Недостаје ли вам рад на терену, будући да су вас гледаоци најпре упознали као ТВ репортерку?
– Једном репортер, увек репортер. Тај посао ми недостаје највише када се десе ванредне ситуације и околности и када је рад на терену једино што може изаћи на црту таквом изазову. Потпуно је другачији осећај бити у студију и на терену, али је пођеднако леп и захтеван. Ја јесам и увек ћу бити и новинар и репортер и мислим да ме то чини само још бољим уредником, а комплетнијим водитељем.
Да ли вам је теже да „отворите“ саговорника - у студију или је то било теже на терену?
– Лакше је било на терену наравно. Непосреднија је ситуација, нема рефлектора, физички сам ближа саговорнику, амбијент је другачији и природнији. Ником није свеједно када га дочека читава свита на телевизији, од возача преко организатора, па онда шминкера, па те после тога спороведу до студија где су све камере и рефлектори уперени у вас. Многи саговорици се потпуно затворе. Онда на сцену ступа способност новинара и водитеља да приступи госту на прави начин и извуче из њега максимум.
Осим у информативном програму опробали сте се и као репортерка и водитељка у форми забавно-информативних емисија у којима сте се бавили забавним, друштвеним и животним темама. Шта је ближе вашем сензибилитету, опуштенији формат или информатива?
– „Уранак“ је корак даље. Ја сам за тај корак стасала и десио се у правом тренутку.
Зашто сте одлучили да одете са Прве телевизије, на којој сте провели неколико година?
– Након одласка Јоване и Срђана са ТВ Прва, понуђено ми је да наставим да водим и уређујем „Јутро“. То сам одбила и дала сам отказ, јер се нисам слагала са појединим одлукама менаџмента те телевизије. Дошло је до мимоилажења у неким стварима и до ситуације у којој нисам могла да направим компромис. Нисам видела више свој напредак у атмосфери у којој сам се нашла нити сам могла да пружим свој маскимум у том тренутку, а максимум је једино што мене задовољава. Кроз живот сам увек веровала осећају у свом стомаку тако да сам тада, одлазећи са ТВ Прва, поступила онако како сам осетила.
Шта волите да пратите на домаћим ТВ каналима и шта мислите да може да нас веже уз екране у доба пандемије?
– Волим серије. Теме које се тичу тренутне ситуације у којој се налазимо као друштво су нешто што гледаоце занима, али дозирано. Уморни смо од вести, бројки и короне. Поред важних информација и тема које се тичу управо овога што сам побројала, потребни су нам и други садржаји. Наша телевизија К1 се управо по томе разликује од свих осталих. К1 нуди гледаоцима баш то. Наважније теме и одговоре на питања у оквиру нашег „Уранка“, а онда добре серије и филмове као и сјајне емисије које те потпуно изместе из пандемије вируса корона и свадоневице. Ја обожавам емисију „Шта сам теби и ко сам себи“ . То је емисија у којој сам по први пут упознала потпуно другу страну наших јавних личности. „Кец на 11“ је сјајна колажна емисија, а „Преживели“, чији је аутор Милан Калинић, ме увек подстакне и подсети на значај свега онога што имам у животу и што волим.
Владимир Бијелић