Рад од куће: Трошкови мањи за петину, а састанчење за половину
НОВИ САД: Процењује се да је рад од куће смањио трошкове коришћења разних ресурса најмање за око 20 одсто, а време проведено на састанцима коришћењем онлајн платформи већ сада је смањено за чак 50 одсто, речено је на онлајн радионици на тему "Дигитализација као подршка одрживом развоју".
Координатор радне групе Националног конвента о ЕУ, која прати поглавље 10 - Информационо друштво и медији Никола Марковић каже да је дигитализација један од најмоћнијих фактора подршке одрживом развоју, јер штеди многе ресурсе и наглашава важност афирмисања позитивних ефеката примене савремених ИКТ, посебно у условима пандемије коронавируса.
"Кроз дигитализацију се обавља трансформација пословања и на тај начин се остварују одређене уштеде и погодности", рекао је Марковић.
Међу позитивним ефектима, на првом месту, напоменуо је развој е-Управе, која омогућава знатне уштеде ресурса и за грађане и саму управу.
Други вид примене ИКТ је, каже, електронска трговина као јефтинији вид трговина, а која је у прошлој години под утицајем проблема због пандемије коронавируса доживела раст од скоро 100 посто.
Навео је да је 2019. у Србији вредност е-трговине износила 17 милијарди динара, а 2020. године 33 милијаде, што је, каже, скоро двоструко више.
Марковић је рекао да електронско плаћање, такође, смањује трошкове, као и рад на даљину.
"Појава феномена клауд компјутинга код корисника смањује трошкове до 50 одсто у искорићавању одговарајућих ресурса", рекао је Марковић и навео да се уштеде остварују и због организовања онлајн наставе.
Наташа Глигоријевић из Центра за одрживи развој Србије и координаторка Међусекторске радне групе за одрживи развој, каже да дигитализација води ка бољем управљању и бољим јавним услугама.
Нагласила је да око 62 одсто јавних политика садрже и воде ка испуњењу циљева одрживог развоја.
Никола Марковић, међутим, наводи да се истовремено поставља и питање нежељених ефеката коришћења ИКТ, попут губитка контакта са људима, безбедности апликација за рад од куће, као и помешаног радног времена и времена за одмор.
"То су све питања која заслужују одговор, и нека од њих мораће да се регулишу прописима", рекао је Марковић и навео важност усвајања стратегије одрживог развоја.
Навела је да добровољни национални извештај о испуњењу циљева одрживог развоја, који је Србија представила у УН 2019. године, говори о опредељности јавних политика ка усвајању дигиталне трансформације.
За то су, каже, два кључна документа Економски инвестициони план и "Зелена агенда" за Западни Балкан, који се баве улагањем у дигиталну будућост.
Учесници онлајн радинионице истакли су да се у креирању свих нових решења води рачуна о енергетској ефикасности и стабилности система, да је дигитализација допринела да се премосте бројне неповољне ситуације које су се дешавале, као и да она представља један од кључних елемената одрживог развоја.
Д. Млађеновић
