Момировић: У развој водног саобраћаја скоро 300 милиона евра
БЕОГРАД: План за будућност "Србија 2025", који су представили председник Србије Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић, предвиђа развој водног саобраћаја кроз инвестиције вредне скоро 300 милиона евра, каже министар грађевинарства, саобраћаја и инфаструктуре Томислав Момировић.
Министар је, у тексту објављеном у годишњем билтену Агенције за управљање лукама, најавио да ће средства бити уложена у изградњу нове Луке Београд и проширење капацитета лука Богојево, Сремска Митровица и Прахово, као и у развој интермодалног терминала у Батајници.
Навео је да ће додатни капацитети лука допринети побољшању спектра услуга које нуде, повећању обима претовара терета, конкурентности и отварању нових радних места.
Момировић је нагласио да је приоритет Владе Србије и Министарства грађевинарства доследно спровођење програма "Србија 2025", јер су њиме обухваћени сви кључни инфраструктурни пројекти.
"Пођеднако је важно да уз сваки километар изграденог аутопута и модернизовање железнице у наредном периоду убрзамо развој водног саобраћаја, како би Србија постала мултимодално чвориште овог дела Европе", каже министар.
Момировић је рекао да ће нас капитални пројекат нове луке у Београду значајно приближити испуњењу тог циља.
На тај начин, прецизирао је министар, београдска лука повезаће друмске, железничке и ваздушне саобраћајнице са читавим регионом и са неким од најзначајнијих ТЕН-Т коридора као што су Коридор Оријент/исток-Медитеран, Медитерански коридор и Балтичко-јадрански коридор.
Нагласио је да је визија Владе Србије и ресорног министарства да српске луке постану покретачи развоја привреде у њиховим залеђима.
Зато је, каже министар, неопходно да се рад усмери ка даљем стварању услова за безбедну пловидбу и да се омогући лукама у Србији да заузму водецу мултимодалну позицију Југоисточне Европе.
У годишњем билтену посвећеном одвијању теретног и путничког саобраћаја у условима пандемије корона вируса, Момировић је навео да у времену када се све светске економије суочавају са највећим изазовима у модерној историји, транспорт терета водним путем игра битну улогу у одговору на постављен задатак очувања здравља грађана и привреде.
"Сигуран бродски превоз и испорука виталне робе као што су медицинска опрема, храна, енергенти, сировине и индустријске компоненте допринели су одржавању међународне трговине, а самим тим и глобалног пословања", каже Момировић.
Наводи да чињеница да је у условима пандемије порастао промет терета на рекама у Србији несумњиво указује да је водни саобраћај грана транспорта на коју се можемо ослонити током кризних периода, али и да је потребно наставити са развојем наших лука и улагањем у њихову инфраструктуру.
