Привреда се спотиче о 1189 парафискалних намета

Реч је о двоструко већем износу у односу на 2016. и prеthodni РИС, када су за 20 највећих намета издвојене 73 милијарде. Највећи део новца, готово 75 милијарди динара, припао је републичком буџету - 50,7 посто. Градови и општине су на име ових непореских намета приходовали више од 39 милијарди динара, односно 26,4 посто, покрајински буџет 7,6 милијарди, а остали корисници 26 милијарди динара. Осим финансијског оптерећења за грађане и привреду; проблем је и број ових намета.

- Само на републичком нивоу постоји 1.189 непореских намета, које су; у оквиру Пројекта за реформу непореских прихода, пописали КПМГ и НАЛЕД – рекао је Игор Лончаревић, партнер у компанији КПМГ и потпредседник Савеза за фер конкуренцију у НАЛЕД-у. - Када се томе дода и велики број намета које прописују локалне самоуправе, покрајина, јавна предузећа и агенције, јасно је да грађани и привреда не могу да разумеју шта све морају да плаћају; осим ако им се то не прикаже на једноставан начин и на једном месту, у оквиру јавног електронског регистра непореских намета. Циљ нам је да Министарству финансија ускоро представимо модел таквог регистра и покажемо шта су његове предности. Почећемо с регистром републичких и локалних административних такси, а накнадно ћемо додати накнаде и друге непореске намете.

С обзиром на то да су републичке административне таксе систематизоване у оквиру закона, прва верзија регистра помогла би систематизацији локалних такси, које је сада могуће пронаћи само у појединачним одлукама локалних самоуправа. У оквиру регистра, корисници би таксе могли да претражују по више основа – закону и подзаконском акту којим је уведен, органу који је надлежан за наплату, основици и износу намета, року за плаћање и другим важним елементима. То би знатно олакшало проналажење намета и износа који су обавезни да плате, као и уплатног рачуна.

Регистар би, уз то, требало да има конститутивно дејство и онемогући увођење и наплату намета који нису регистровани. За органе који желе да региструју нови намет, постојала би процедура уписа, а финално одобрење давало би Министарство финансија. У перспективи, држава би могла да омогући и да се кроз регистар намета плати електронским путем.

Када је реч о 20 најиздашнијих непореских намета, највише новца наплаћено је за посебну накнаду за употребу државног пута - 26,1 милијарду динара. Следе накнада за коришћење простора и грађевинског земљишта и накнада за коришћење добара од општег интереса са по 14,9 милијарди динара. На четвртом месту су републичке административне таксе - 9,2 милијарде, а потом следе накнаде за приређивање игара на срећу - 8,4 милијарде. У врху по висини наплаћених средстава су и накнаде за коришћење ваздухопловног простора, воде, шумског и пољопривредног земљишта и природних добара, заштиту животне средине, средства од давања у закуп пољопривредног земљишта, судске таксе...

Циљ Пројекта за реформу непореских прихода је да се формирањем свеобухватног јавног Регистра непореских и парафискалних намета унапреди транспарентност и предвидивост непореских дажбина, укључујући све врсте накнада, такси и осталих непореских намета које плаћају привреда и грађани. Реализују га Партнер Солутионс, КПМГ, НАЛЕД и Институт “Михајло Пупин”, а финансира Америчка агенција за међународни развој.

Предвидивост најважнија

Циљ Пројекта за реформу непореских прихода је да се формирањем свеобухватног јавног Регистра непореских и парафискалних намета унапреди транспарентност и предвидивост непореских дажбина, укључујући све врсте накнада, такси и осталих непореских намета које плаћају привреда и грађани. Реализују га Партнер Солутионс, КПМГ, НАЛЕД и Институт “Михајло Пупин”, а финансира Америчка агенција за међународни развој.

Д. Млађеновић