РЕЗОН Пожар као средство  за брисање трагова

Пише: Милорад Бојовић

Две трећина Рима је под Нероном нестало у пламену, тврдили су историчари. Испоставило се да је ватра употребљена као ПР алат, како би Неронови наследници политички профитирали. 

Ипак, пожар као средство за уклањање непожељних трагова и алат за стварање апокрифне историје света, није ограничен само на књижевност и историографију. Његова бришућа снага, обезбедила је темеље модерне пропаганде. Колективни заборав, као коначни производ епских пожара, отворио је простор за нову симболику и ново сећање. Подешено и прилагођено пројекцијама и потребама геостратешких алхемичара.

Али, савремена вредност пожара, мање је епска, а више практична. Пожар је најподеснији начин за уклањање доказа. И пођеднако му прибегавају криминалци, политичари, судије, тужиоци, порезници. Сви који имају интерес да униште компромитујуће материјале о свом пословању. О свом ангажовању. О својим, или туђим нечасним радњама. За надокнаду у новцу, или привилегијама.

У канцеларијама пореске управе у Булевару Михајла Пупина у Новом Саду избио је пожар, јавили су медији. Али, мало њих се заинтересовало да испита како се чајна кухиња у канцеларијама пореске управе запалила баш у тренутку кад држава води врло динамичну, и по броју ухапшених људи блиских власти, врло бескопромисну борбу против организованог криминала? Само је један медиј објавио да је пожар можда подметнут и да су можда горели предмети из актуелних истрага. У две канцеларије које су гореле, према сазнањима новинара, налазила се документација везана за два врло актуелна предмета. Постоје индиције да је можда реч о уклањању доказа.

Овом информацијом наговештено је могуће проширење истраге ка неким Новосађанима и компанијама, повезаним с особама које су саслушаване због веза с малверзацијама на царини и уплетености у везе с нарко-картелом Вељка Беливука и његовог клана.

- У привредном криминалу документација представља најважније доказе. Ако њих нема, дело се тешко доказује. И зато истражни органи тренутно испитују да ли је до пожара дошло случајно, или је подметнут, како говоре индиције с којима се тренутно располаже. А такође је занимљиво да је међу одређеним лицима и привредницима владало велико узбуђење и узнемиреност последњих дана - казао је новинарски извор.

Запослени у згради рекли су медијима да је пожар највероватније избио у просторији кафе-кухиње. То је, такође, најчешћи изговор у оваквим случајевима. Интресантно је да до пожара није дошло у радно време, већ нешто после 17 часова, кад у канцеларијама није било никога.

Занимљив посао за новинаре истраживаче. Веома интересантан случај за анализу.

Сећам се да смо у редакцији Грађанског листа 2010. године, сумњали да једна особа одаје тадашњој покрајинској власти планове које теме ћемо истраживати и о чему ћемо писати. На тај начин су добијали прилику да теме унапред прикажу као позитивне преко себи блиских редакција и новинара. Да бисмо проверили своје тврдње, у чајној кухињи смо по завршетку радног времена оставили безвредну докуменатацију, коју нисмо намеравали да користимо за истраживачко новинарство. У кухињици се „случајно” запалио решо, и гле чуда, упалио документацију о малверзацијама у покрајинским фондовима. Кртица се разотрикла, тако што је управо она још случајније наишла и угасила пожар у његовом настајању.

Да не би дошло до заташкавања најновијег пожара, медији треба да захтевају од истражних органа да их обавесте да ли је пожар у канцеларијама пореске управе несрећан случај, или срећна намера? Је ли предмете спалио невешто бачени пикавац, неугашени решо, или је ватра подметнута с циљем да се униште докази о нечијим криминалним активностима?

Пожар има и свој метафорички пандан. Запаљиву конференцију за новинаре, зачињену ватреним паролама. Главни актер једног таквог политичког водвиља била је Мариника Тепић. Заменик, помоћник, генерални секретар, председник политичког савета и једини члан странке Драгана Ђиласа. Она је на Трг слободе, код споменика Светозару Милетићу позвала неколико новинара, запослених у редакцијама свог политичког шефа, да им „ексклузивно” саопшти свој, много пута поновљени спин. Полицајци, које су плаћали криминалци, законито су из незаконито формираног прислушног центра, легално прислушкивали председника државе Александра Вучића. Да би појачала запаљивост свог шоу програма, Тепићева је у спиновану верзију стварности убацила и Андреја Вучића и Милоша Вучевића. Молотовљев коктел, сачињен од инсинуација, дезинформација и манипулација, који је завитлала према Градској кући, експлодирао јој је право у лице. Посланица СНС-а у Скупштини Србије, Биљана Пиља, неколико минута касније оптужила је Маринику Тепић да измишљеним аферама покушава да створи димну завесу која ће сакрити чињеницу да њен шеф Драган Ђилас на рачунима у Швајцарској и на Маурицијусу има шест милиона евра. Пиља је такође оптужила Тепићеву и да панично избегава њен позив на ТВ дуел.

- Мариника Тепић има храбрости да пласира измишљотине које јој наводно шапуће измишљени полицајац, али нема храбрости да у ТВ дуелу, на који сам је позвала, објасни одакле њеном газди Драгану Ђиласу шест милиона евра? Позивам Маринику Тепић да одговори колику плату прима у Ђиласовом „Мултикому”? За колико је пристала да оптужи председника Вучића? И да прозива гардоначелника Новог Сада Милоша Вучевића, који је три пута заредом добио поверење грађана Новог Сада. Који је завршио Жежељев мост, који гради нови мост. Који је саградио седам фабрика међу којима су Континентал, Лир, фабрика чоколаде и јапански Нидек. Који је коначно решио Раднички универзитет, за разлику од њених страначких пајтоса који су уништили Нови Сад - рекла је Пиља.

Не треба бити Аристотел да се установи да и пожар у пореској управи и ватрена реторика Маринике Тепић имају исту вредност. Брисање доказа!

Ватром је пожар покушао да гаси и Борислав Новаковић. Он напалмом претњи покушава да заплаши медије да престану да пишу о Предрагу Драгојевићу, човеку од највећег поверења Вука Јеремића у Новом Саду са проблематичном биографијом. Новаковић је најавио да ће кривично гонити све новинаре и медије, који су се дрзнули да објаве да је против Драгојевића од 1994. до 2015. године поднето чак пет кривичних пријава и да осам година не долази на посао у јавном предузећу, али да плату прима, као да ударнички ради.

Новаковић је уместо демантија, и доказа у виду уредне радне листе, и беспрекорног извода из кривичне евиденције, којим би доказао невиност свог пријатеља, новинарима обећао затвор. Неконтролисана Новаковићева реакција и насилничка реторика нису новост за Јеремићевог борца за правду. Он је заправо медије покушао да заплаши да не објаве податак да ни он годинама не долази на посао у Управи за грађевинско земљиште и инвестиције - бившем ЗИГ-у, који је, како су тврдили тужилаштво и медији, као директор оштетио за 4,5 милиона евра у афери с градњом Булевара Европе. Новаковић није демантовао да прима плату за посао који не ради, већ у радно време иде по граду и обећава грађанима да ће се поштено борити за њихове интересе.

Испразна реторика представља бацач пламена којим се спаљују сви мостови према бирачима. Шта о политици и будућности могу да помисле млади људи, који разумеју да су речи Новаковића и Маринике дијаметрално супротне њиховим делима? Ништа добро! Млади се увек налазе пред дилемом шта радити, и чему веровати? Додатно их може обесхрабрити информација да постоје људи који ништа не раде а живе као богаташи. Зато овај текст треба да прочитају не као водич како зарадити довољно новца без рада, и без одговорности, већ као упозорење шта у животу не треба да раде.

Међу бројним занимањима која нуде много белог хлеба без имало мотике, лажно дисиденство заузима посебно место. Нимало случајно! Лажни дисидент је занимање које обезбеђује да се политички противници уместо из убеђења и принципа нападају за новац. И по сваку цену.

Да би се постало лажни дисидент није потребно никакво знање. Нису потребне никакве вештине. Под маском борбе за демократију и људска права, некажњено могу да се шире клевете. Оптужбе. Инсинуације. Индискреције. Трачеви. Неистине. Лажном дисиденту за успех није потребно много. Одлука да му част и етика нису најважнији. Пензионисање савести. И довољно добар желудац. Свака лаж онда може да се нуди као истина. Али незгода је у томе што лаж не може да постоји сама по себи. Контекст одређује употребну вредност изговореног. Истина није апстракција. То је вредност коју просечно образован, делимично обавештен и просечно начитан човек прихвата као несумњиву. Као веродостојну. Политичари који једно мисле, друго говоре, треће раде, живе у погрешном уверењу да су ватрене речи довољне за освајање власти.

Аутор је стручњак за комуникације и односе с јавношћу