REZON Požar kao sredstvo  za brisanje tragova

Piše: Milorad Bojović

Dve trećina Rima je pod Neronom nestalo u plamenu, tvrdili su istoričari. Ispostavilo se da je vatra upotrebljena kao PR alat, kako bi Neronovi naslednici politički profitirali. 

Ipak, požar kao sredstvo za uklanjanje nepoželjnih tragova i alat za stvaranje apokrifne istorije sveta, nije ograničen samo na književnost i istoriografiju. Njegova brišuća snaga, obezbedila je temelje moderne propagande. Kolektivni zaborav, kao konačni proizvod epskih požara, otvorio je prostor za novu simboliku i novo sećanje. Podešeno i prilagođeno projekcijama i potrebama geostrateških alhemičara.

Ali, savremena vrednost požara, manje je epska, a više praktična. Požar je najpodesniji način za uklanjanje dokaza. I pođednako mu pribegavaju kriminalci, političari, sudije, tužioci, poreznici. Svi koji imaju interes da unište kompromitujuće materijale o svom poslovanju. O svom angažovanju. O svojim, ili tuđim nečasnim radnjama. Za nadoknadu u novcu, ili privilegijama.

U kancelarijama poreske uprave u Bulevaru Mihajla Pupina u Novom Sadu izbio je požar, javili su mediji. Ali, malo njih se zainteresovalo da ispita kako se čajna kuhinja u kancelarijama poreske uprave zapalila baš u trenutku kad država vodi vrlo dinamičnu, i po broju uhapšenih ljudi bliskih vlasti, vrlo beskopromisnu borbu protiv organizovanog kriminala? Samo je jedan medij objavio da je požar možda podmetnut i da su možda goreli predmeti iz aktuelnih istraga. U dve kancelarije koje su gorele, prema saznanjima novinara, nalazila se dokumentacija vezana za dva vrlo aktuelna predmeta. Postoje indicije da je možda reč o uklanjanju dokaza.

Ovom informacijom nagovešteno je moguće proširenje istrage ka nekim Novosađanima i kompanijama, povezanim s osobama koje su saslušavane zbog veza s malverzacijama na carini i upletenosti u veze s narko-kartelom Veljka Belivuka i njegovog klana.

- U privrednom kriminalu dokumentacija predstavlja najvažnije dokaze. Ako njih nema, delo se teško dokazuje. I zato istražni organi trenutno ispituju da li je do požara došlo slučajno, ili je podmetnut, kako govore indicije s kojima se trenutno raspolaže. A takođe je zanimljivo da je među određenim licima i privrednicima vladalo veliko uzbuđenje i uznemirenost poslednjih dana - kazao je novinarski izvor.

Zaposleni u zgradi rekli su medijima da je požar najverovatnije izbio u prostoriji kafe-kuhinje. To je, takođe, najčešći izgovor u ovakvim slučajevima. Intresantno je da do požara nije došlo u radno vreme, već nešto posle 17 časova, kad u kancelarijama nije bilo nikoga.

Zanimljiv posao za novinare istraživače. Veoma interesantan slučaj za analizu.

Sećam se da smo u redakciji Građanskog lista 2010. godine, sumnjali da jedna osoba odaje tadašnjoj pokrajinskoj vlasti planove koje teme ćemo istraživati i o čemu ćemo pisati. Na taj način su dobijali priliku da teme unapred prikažu kao pozitivne preko sebi bliskih redakcija i novinara. Da bismo proverili svoje tvrdnje, u čajnoj kuhinji smo po završetku radnog vremena ostavili bezvrednu dokumenataciju, koju nismo nameravali da koristimo za istraživačko novinarstvo. U kuhinjici se „slučajno” zapalio rešo, i gle čuda, upalio dokumentaciju o malverzacijama u pokrajinskim fondovima. Krtica se razotrikla, tako što je upravo ona još slučajnije naišla i ugasila požar u njegovom nastajanju.

Da ne bi došlo do zataškavanja najnovijeg požara, mediji treba da zahtevaju od istražnih organa da ih obaveste da li je požar u kancelarijama poreske uprave nesrećan slučaj, ili srećna namera? Je li predmete spalio nevešto bačeni pikavac, neugašeni rešo, ili je vatra podmetnuta s ciljem da se unište dokazi o nečijim kriminalnim aktivnostima?

Požar ima i svoj metaforički pandan. Zapaljivu konferenciju za novinare, začinjenu vatrenim parolama. Glavni akter jednog takvog političkog vodvilja bila je Marinika Tepić. Zamenik, pomoćnik, generalni sekretar, predsednik političkog saveta i jedini član stranke Dragana Đilasa. Ona je na Trg slobode, kod spomenika Svetozaru Miletiću pozvala nekoliko novinara, zaposlenih u redakcijama svog političkog šefa, da im „ekskluzivno” saopšti svoj, mnogo puta ponovljeni spin. Policajci, koje su plaćali kriminalci, zakonito su iz nezakonito formiranog prislušnog centra, legalno prisluškivali predsednika države Aleksandra Vučića. Da bi pojačala zapaljivost svog šou programa, Tepićeva je u spinovanu verziju stvarnosti ubacila i Andreja Vučića i Miloša Vučevića. Molotovljev koktel, sačinjen od insinuacija, dezinformacija i manipulacija, koji je zavitlala prema Gradskoj kući, eksplodirao joj je pravo u lice. Poslanica SNS-a u Skupštini Srbije, Biljana Pilja, nekoliko minuta kasnije optužila je Mariniku Tepić da izmišljenim aferama pokušava da stvori dimnu zavesu koja će sakriti činjenicu da njen šef Dragan Đilas na računima u Švajcarskoj i na Mauricijusu ima šest miliona evra. Pilja je takođe optužila Tepićevu i da panično izbegava njen poziv na TV duel.

- Marinika Tepić ima hrabrosti da plasira izmišljotine koje joj navodno šapuće izmišljeni policajac, ali nema hrabrosti da u TV duelu, na koji sam je pozvala, objasni odakle njenom gazdi Draganu Đilasu šest miliona evra? Pozivam Mariniku Tepić da odgovori koliku platu prima u Đilasovom „Multikomu”? Za koliko je pristala da optuži predsednika Vučića? I da proziva gardonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, koji je tri puta zaredom dobio poverenje građana Novog Sada. Koji je završio Žeželjev most, koji gradi novi most. Koji je sagradio sedam fabrika među kojima su Kontinental, Lir, fabrika čokolade i japanski Nidek. Koji je konačno rešio Radnički univerzitet, za razliku od njenih stranačkih pajtosa koji su uništili Novi Sad - rekla je Pilja.

Ne treba biti Aristotel da se ustanovi da i požar u poreskoj upravi i vatrena retorika Marinike Tepić imaju istu vrednost. Brisanje dokaza!

Vatrom je požar pokušao da gasi i Borislav Novaković. On napalmom pretnji pokušava da zaplaši medije da prestanu da pišu o Predragu Dragojeviću, čoveku od najvećeg poverenja Vuka Jeremića u Novom Sadu sa problematičnom biografijom. Novaković je najavio da će krivično goniti sve novinare i medije, koji su se drznuli da objave da je protiv Dragojevića od 1994. do 2015. godine podneto čak pet krivičnih prijava i da osam godina ne dolazi na posao u javnom preduzeću, ali da platu prima, kao da udarnički radi.

Novaković je umesto demantija, i dokaza u vidu uredne radne liste, i besprekornog izvoda iz krivične evidencije, kojim bi dokazao nevinost svog prijatelja, novinarima obećao zatvor. Nekontrolisana Novakovićeva reakcija i nasilnička retorika nisu novost za Jeremićevog borca za pravdu. On je zapravo medije pokušao da zaplaši da ne objave podatak da ni on godinama ne dolazi na posao u Upravi za građevinsko zemljište i investicije - bivšem ZIG-u, koji je, kako su tvrdili tužilaštvo i mediji, kao direktor oštetio za 4,5 miliona evra u aferi s gradnjom Bulevara Evrope. Novaković nije demantovao da prima platu za posao koji ne radi, već u radno vreme ide po gradu i obećava građanima da će se pošteno boriti za njihove interese.

Isprazna retorika predstavlja bacač plamena kojim se spaljuju svi mostovi prema biračima. Šta o politici i budućnosti mogu da pomisle mladi ljudi, koji razumeju da su reči Novakovića i Marinike dijametralno suprotne njihovim delima? Ništa dobro! Mladi se uvek nalaze pred dilemom šta raditi, i čemu verovati? Dodatno ih može obeshrabriti informacija da postoje ljudi koji ništa ne rade a žive kao bogataši. Zato ovaj tekst treba da pročitaju ne kao vodič kako zaraditi dovoljno novca bez rada, i bez odgovornosti, već kao upozorenje šta u životu ne treba da rade.

Među brojnim zanimanjima koja nude mnogo belog hleba bez imalo motike, lažno disidenstvo zauzima posebno mesto. Nimalo slučajno! Lažni disident je zanimanje koje obezbeđuje da se politički protivnici umesto iz ubeđenja i principa napadaju za novac. I po svaku cenu.

Da bi se postalo lažni disident nije potrebno nikakvo znanje. Nisu potrebne nikakve veštine. Pod maskom borbe za demokratiju i ljudska prava, nekažnjeno mogu da se šire klevete. Optužbe. Insinuacije. Indiskrecije. Tračevi. Neistine. Lažnom disidentu za uspeh nije potrebno mnogo. Odluka da mu čast i etika nisu najvažniji. Penzionisanje savesti. I dovoljno dobar želudac. Svaka laž onda može da se nudi kao istina. Ali nezgoda je u tome što laž ne može da postoji sama po sebi. Kontekst određuje upotrebnu vrednost izgovorenog. Istina nije apstrakcija. To je vrednost koju prosečno obrazovan, delimično obavešten i prosečno načitan čovek prihvata kao nesumnjivu. Kao verodostojnu. Političari koji jedno misle, drugo govore, treće rade, žive u pogrešnom uverenju da su vatrene reči dovoljne za osvajanje vlasti.

Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću