Дан сећања на погром 17. марта

Обележавању Дана сећања присуствује и председник Србије Александар Вучић.

Академији присуствује и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић.

Химну Србије на почетку је отпевала оперска певацица Ања Мијатовић, а након обраћања председника Вучића, уследиће сценски приказ посвећен погрому, ауторке и редитељке Иване Жигон.

Током мартовског погрома албански екстремисти и припадници тзв. ОВК са Косова и Метохије протерали су више од 4.000 припадника српског народа, а њихова имовина, као и велики број верских објеката су спаљени или порушени. Многи су убијени и нестали, међу којима и припадници међународних снага.

Према проценама УНМИК-а, на 33 локације у погрому, који је почео 17. марта и трајао два дана, учествовало је око 60.000 Албанаца.

Чак 800 кућа је уништено, а 35 српских цркава и манастира је оскрнављено, спаљено, порушено.

Током два дана погрома горела је Богородица Љевишка (под заштитом Унеска), Призренска Богословија и Храм Светог Ђорђа, црква Христа Спаса и конак манастира Светих Архангела код Призрена, миниран је манастир Светих Козме и Дамјана у Зочишту, манастир Девич.

Реч је о prеthodno добро испланираном симултаном етничком нападу Албанаца током којег је протерано 4.012 Срба, убијена је најмање 21 особа (десет Срба убили су Албанци, а 11 Албанаца међународне снаге безбедности), док се две воде као нестале.

Повређено је најмање 950 људи, од којих 150 Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину.

Порушено је око 935 српских кућа, оштећено десет општинских зграда (школе, болнице, поште...), као и 100 верских објеката од којих спаљено 35 , укључујући 18 споменика културе.

Процењује се да је у погрому учествовало преко 60.000, а процесуирано је свега 400 особа, од којих су неки кажњени веома благим казнама.

Изговор за погром била је кампања локалних албанских медија у којој су мештани Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока при чему се један дечак утопио у реци.

Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су "преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села".

Потпарол УНМИК-а, Дерек Чепел демантовао је да су два дечака страдала бежећи од Срба и оценио да је насиље било планирано.

Погром албанских екстремиста над Србима 17. и 18. марта 2004. на Косову и Метохији осудили су Савет безбедности УН, као и Европска унија, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела одговарајућу резолуцију.

За организаторе и иницијаторе ових злочина означаване су одређене организације ветерана тзв. ОВК, Студентска организација Приштине, Албанска национална армија, као и две минорне политичке партије - Национални покрет Косова (ЛПК) и Национални покрет за ослобођење Косова (ЛКЧК), за које се, како се спекулисало, тешко верује да су могле да окупе 60. 000 Албанаца.

„Србија више није слаба, нити земља губитника, земља је која не прети, али не заборавља, спремна на разговоре, али не и на понижење, хоће сарадњу и компромис, али не и коначна решења у којима нема ни Србије ни њеног народа”, поручио је данас председник Србије Александар Вучић на обележавању годишњице мартовског погрома на Косову и Метохији.



„Данас више ништа слично не може да се деси без одговора Србије - јасног, озбиљног и одговорног”, нагласио је Вучић у обраћању.



"За нас остаје прост и једини могући закључак, Косово није наше бреме већ наш крст, а са крста се много боље него испод њега види васкрснуће", навео је председник.



Вучић је истакао да се масовни злочин почињен 17.марта, пре тачно 17 година не сме никада заборавити и додао да не може да постоји разлог за обрачун са припадницима читавог једног народа.



"Можда постоји време у којем смо немоћни да спречимо неправду, али никада не сме да постоји време да се против неправде побунимо, ове речи Елија Визела, некадашњег логораша, нобеловца, обавезују нас заувек да против злочина не ћутимо, ко год да га је и зашто починио", поручио је Вучић на комеморативној академији у Народном позоришту.



За масовни злочин, за погром, питање "зашто" је непотребно и не постоји, јер нема ниједног "зато", подвукао је он.



Рекао је да не може да постоји разлог за обрачун са припадницима читавог једног народа, за кажњавање због имена, вере или нације.



"Нема ниједног ''зато'' које може да оправда нечију намеру да неки народ згроми и уништи, што су све значења руске речи погром, како са јасним разлогом називамо оно што се догодило нашем народу, и српској културној и верској баштини на данашњи дан пре 17 година", истакао је он.



Вучић је казао да погром превазилази све остале злочине, јер је он, не само чин, већ намера, политика, предумишљај да се неки крај, нека земља, насилно очисти од припадника других нација и вере.



Немамо права да то прећутимо, поручио је председник Србије.



"Организовано је насиље пред очима међународне заједнице. Тог дана убијено је више Срба, скоро хиљаду повређено, више од 4.000 протерано, 930 кућа и домова спаљено, 35 цркава и манастира оскрнављено, девастирано", подсетио је он.



Више од 60.000 Албанаца, каже, у томе је учествовало, 60.000 организованих, врло свесно упућених у Приштину, Чаглавицу, Ђаковицу, Витину, Лапље Село, Свињаре, Подујево,...одлучни да реше српско питање тиме што ће Србе протерати.



После 17. марта Срба више није тебало да буде на КиМ нити да се врате, указао је Вучић.



Истакао је да причати данас нешто друго, а не назвати ствари правим именом, правити се наиван и не памтити све, да би то био исто злочин на који нисмо спремни.



"Као што нисмо спемни да заборавимо злочин који су и припаднци нашег народа починили, ни оне које је можда могла да спречи, а није, наша погрешна политика, нисмо и никада више нећемо бити спремни да заборавимо све оно што се дешавало нама и нашем народу који је био крив само због српског имена и презимена. Ништа мање нисмо спремни да заборавимо и да



Србија 2004. није имала ни снаге ни мудрости не само да спречи погром свог народа на КиМ него и да пружи било какав смислени одговор", навео је Вучић.



Истиче да смо запамтили и научили сваку лекцију у којој смо били губитници и неми за сопствене жртве.



"Србија као и сви други има право да брине о свом народу и здрављу у сигурности и свакој добробити на коју попут свих осталих и наш српски народ има право. И Србија то ради не звецкајући оружјем, не маштајући о војнама и погибијама, не хушкајући на крв, без икакве жеље да било коме и било шта одузме, али то не значи да ће Србија допустити било коме да се 17. март понови. Србија није спремна на то, нити ће више икада бити спремна. Право на живот је основно људско право и увек ћемо га бранити, као што не угрожавамо то право другима, нећемо дозволити да буде угрожено ни Србима", поручио је председник.



Он наводи и да ми никога не протерујемо, али и да нећемо дозволити да Србе протерују, онако како су их протеривали на крају 20. и почетку 21. века.



"Ми не водимо никакву експанзионистичку политику, то није никакав сан о некаквом српском свету, нема то везе са српском хегемонијом, нити ми желимо да управљамо осим својом државом и немамо аспирације према територијама и не угрожавамо и не претимо, једино тражимо да нам допусте да извршимо своју обавезу да памтимо и да не дозволимо да се злочини понове", указао је.



Вучић додаје да исто тако имао и обавезу да своју земљу учинимо успешнијом и развијенијом и да будемо победници без крви и рата.



Најбоји у економији, здраству, спорту и свему осталом што чини развој и напредак, додао је он.



"Желимо исто и другима да се баве собом и буду успешни, јер смо свесни да је злочин алатка губитника, а победницима то није потребно, они памте, али опраштају и иду даље, док се губитници врте у истом зачаранм кругу. Ми Срби то више нећемо да будемо, хоћемо будућност, у којој ћемо да памтимо, али из које нећемо да се враћамо. Знамо шта се дешавало и то називамо правим именом".



Србија је данас, како каже, Србија разума и која не губи.



Свој глас у одбрани нашег народа рекли су и нобеловци, додао је он и подсетио да је Петер Хандке на Васкрс 2006. био је у кући Костића у Метохији којима су Албанци убили 14 чланова породице, као и да је био у Зочишту код породице којој су комшије Албанци убили шест мушких глава.