Нема дуалног образовања без јаче привреде
СОМБОР: Мало старији Сомборци се још увек добро сећају свог средњошколског образовања у систему „шуварица“, односно у периоду када су четворогодишње средње школе биле подељене на равне части на заједничко и усмерено образовање, током којег су као обавезан вид наставе имали и рад у производним колективима.
Данас се овај, донекле модификован, вид образовања зове дуалним, а тим поводом је у Сомбору, са циљем унапређења плана уписа за дуалне образовне профиле у складу са потребама привреде, у Великој скупштинској сали Жупаније одржан састанак директора средњих школа из Сомбора, Апатина, Куле и Оџака са др Габријелом Грујић, помоћником министра за дуално образовање и васпитање у Министарству просете, науке и технолошког развоја.
- Оно што се догађа сваке године је да Сомбор отвара своја врата и да интензивно са начелником Школске управе и са представницима Привредне коморе Србије, односно свих привредника покушава да умрежи образовање и привреду, што јесте тенденција развоја унапређења квалитета образовања као додатне вредности. Зашто додатне вредности? Па управо због тога да ученицима, али и студентима од ове године отворимо врата компанија да могу за време формалног образовања да стекну вештине уз своје знање, односно вештине управљања знањима зато што савремени технолошки развој, сви смо свесни, лежи у компанијама. Ако смо на прагу четврте индустријске револуције онда морамо да знамо да наши студенти и ученици сва теоријска знања морају да умреже са оним што се догађа у компанијама како би стекли развијена критичка мишљења, креативна мишљења, процесно-пројектна мишљења и како би одмах након формалног образовања били и запошљиви – посаветовала је своје колеге Грујић, на састанку који је организовала Школска управа Сомбор.
На територији Западнобачког управног округа је веома мало одељења опредељено за дуално образовање. Опредељен је, заправо, само један смер индустријски кројач и то у Техничкој школи у Оџацима.
- Постојале су могућности интересовања деце за неке друге дуалне смерове, али једноставно дошло је до такве ситуације да то није реализовано, не због немогућности деце, не због лоше жеље привредника, него је једноставно био такав стицај околности који им ове године то није омогућио - упозорила је Милана Млинарски, начелник Школске управе Сомбор. - Оно што је код нас генерално проблем јесте да ми немамо велика предузећа која би преузела ученике и обавезу да их образују у складу са дуалним образовањем, тако да ће то ове године проћи овако, а догодине ћемо гледати да то ојачамо.
Своја искуства са дуалним образовањем са представницима медија поделила је управо Снежана Лучар, директор Техничке школе из Оџака.
- Ми смо једна од првих школа која је увела дуално образовање у текстилном подручју рада. Сада нам излази прва генерација, значи дуално образовање имамо три или четири године, две године смо били пре донетог закона о дуалном образовању. Када је реч о нашем подручју, сигурна сам да могу да пронађу посао, зато што сарађујемо са компанијом „Магна“, јер да нема компаније не би било ни дуалног образовања - истакла је Лучар, на састанку директора школа са помоћником министра на којем су били су и Душан Маријан, начелник Западнобачког управног округа и Љиљана Тица, заменица сомборског градоначелника.
М. Миљеновић