На представљају трећег пакета мера помоћи, Брнабић је истакла да је држава на том пакету мера почела да ради још крајем 2020. године и да је вредан 249 милијарди динара.
Истакла је да је нови пакет био потребан јер је било очигледно да ће се криза изазвана пандемијом наставити и у овој години.
Брнабић је навела да су prеthodna два пакета била од велике помоћи да привреда "преживи" овај тежак период, који је у економском смислу, истиче, најтежи од Другог светског рата.
Премијерка је истакла да се држава борила на два фронта - здравственом и привредном.
Подсетила је да је она водила здравствени Кризни штаб, док је председник Александар Вучић водио економски Кризни штаб и захвалила му се што је учествовао у креирању сва три пакета мера помоћи.
И ако буде приватизације "Јарослав Черни", биће транспарентна
Премијерка Ана Брнабић је изјавила да није упозната с приватизацијом Институт за водопривреду "Јарослав Черни" и додала да ће, и уколико дође до приватизације тог Института, она бити, као и све до сада, потпуно транспарентна.
Одговарајући на питање новинара да ли је тачно да се припрема приватизација Института "Јарослав Черни", Брнабић је казала да и уколико има заинтересованих да су сви добродошли, јер, истиче, што више интересовања биће понуђена и најбоља цена.
Нама је као држави најбоље да има много заинтересованих, онда постигнемо већу цену, то смо показали да умемо да радимо и са неким другим пословима као што је и Железара или РТБ Бор, који су неки други хтели да угасе, и као што је концесија на аеродрому Никола Тесла, рекла је Брнабић.
"Србија је на оба фронта успела да оствари феноменалне резултате. Данас читав свет говори о Србији као моделу у борби против коронавируса и надам се да ће се за неколико месеци говорити о привредном успеху Србије, као што се сада говори о успеху наше земље у вакцинацији", нагласила је Брнабић.
Досадашња помоћ 8 милијарди евра
Влада Србије усвојила је на данашњој седници све акте за трећи пакет помоћи привреди и грађанима, који је укупно вредан 249,4 милијарде динара, изјавио је данас министар финансија Синиша Мали, наводећи да је досадашња помоћ за ублажавање последица ковида-19 вредна укупно вредна 953 милијарде динара, односно око осам милијарди евра.
"Ово је изузетно велики и свеобухватан пакет помоћи", нагласио је Мали у Палати Србија на представљању трећег пакета мера за помоћ привреди и грађанима.
Истиче да је Србија за досадашњу помоћ добила све похвале да је била правовремена и добра.
"То не каже само Министарство финансија, похвале смо добили и од ММФ-а, Светске банке и других", навео је Мали.
Трећи пакет помоћи ћемо финансирати кроз буџет
Трећи пакет помоћи ћемо финансирати кроз буџет и највећи део средстава биће обезбеђен из резерви у буџету, изјавио је министар финансија, одговарајући на питање новинара одакле ће се финансирати две милијарде евра колико ова помоћ износи.
На рачуну данас имамо 204 милијарде динара и сву ову помоћ можемо да исфинансирамо кроз текућу ликвидност. Наравно да то нећемо урадити, јер би то било неодгвоорно, рекао је Мали.
Додао је да ће се осим резерви које постоје у буџету, део средстава пронаћи на тржишту капитала, а имајући у виду да нам јавни дуг неће прећи 60 одсто у односу на бруто домаћи производ.
Питање је само за шта се користи новац. Ми идемо у инвестиције, градимо болнице, школе, каналиазцију, фабрике за прераду отпадних вода а на јесен крећемо у изградњу београдског метроа, рекао је министар Мали и указао да су рецимо 2008. године паре даване у сасвим друге сврхе.
Истакао је да је добра финансијска ситуација у држави великим делом управо резултат тога што се инвестира у инфраструктуру.
Навео је да је лане наплата ПДВ-а у бруто износу била за пет одсто већа него 2019. а у нето износу за 30,4 одсто и оценио да није било мера и улагања у инфраструктуру, привредна активност би пала а бруто домаћи производ је директни индикатор нивоа привредне активности.
Мали је нагласио да се о трећем пакету помоћи размишљало од краја прошле године и да су добри резултати евидентирани у том периоду и почетком ове године пресудно утицали да се пакет усвоји.
Осећамо да ће овај програм обезбедити нашим предузећима да не отпуштају раднике и да опстану до краја године, рекао је он и додао да ће се ситуација пратити и ако буде било потребе реаговаће се.
Као веома важно навео је да није опало интересовање страних инвеститора за улагање у Србију.
У том смислу је најавио да у наредних пар месеци треба очекивати још лепих вести о отварању нових фабрика и постављању камена темељаца за нове фабрике.
