Радови Александра Дерока из збирке САНУ у Народном музеју у Зрењанину

Дероко је 1984.године поклонио 129 својих дела – уз 19 слика, целину чини и 110 цртежа, скица и студија, а после уметникове смрти 1997. још једанаест цртежа Александра Дерока поклонио је уметников колега и сарадник, архитекта Слободан Ненадовић, тако САНУ данас чува укупно 140 Дерокових дела. После четири деценије, током протеклог лета први пут је у Галерији САНУ у Београду јавности представљен избор радова Александра Дерока. Посетици Народног музеја у Зрењанину сада ће бити у прилици да виде део ове богате колекције од 49 радова. Након гостовања изложбе скулптура вајара и академика Светомира Арсића Басаре, која је одржана у Салону НМЗ током 2019.

Народни музеј Зрењанин наставља сарадњу са Српском академијом наука и уметности, и јавности представљајући ликовно стваралаштво врсног уметника, архитекте и педагога, академика Александра Дерока. Ауторка изложбе је Јелена Межински Миловановић, а стручна сарадница Катарина Живановић.  Ликовни радови Дерока, који су приказани на изложби заступљени су у неколико целина: Аутопортрети, Аутопортрети са супругом, Портрети, Анатомске студије – фигуре, Мртве природе, Ведуте, Апстрактне композиције, Жанр сцене из уметниковог живота, Сеоски жанр, Мотиви са теренских истраживања и Алегоријске композиције. Најзаступљеније технике су оловка, туш, темпера и комбинована техника.

По речима ауторке поставке, као да готово сва дела у Уметничкој збирци чине повезан корпус илустрација обедињених Дероковим аутобиографским белешкама, у којима он пише о свом животу, али и о професији, односу према уметности и сликарству. Ова ретроспектива сећање је на уметника и захвалност дародавцу, једном од ликовних стваралаца академика чији су легати постали темељ Уметничке збирке САНУ на коме се она и данас развија. Дероко је међу највећим дародавцима ове збирке.

Александар Дероко био је српски научник, архитекта, уметник, педагог, интелектуалац ренесансних поља интересовања и многоструких талената, ратник, спортиста и знаменита личност Београда свог времена. Члан Српске академије наука и уметности је био од 1955. године. Дероко је био активан као архитекта, изведено је двадесетак његових пројеката. Целог живота бавио се сликарством. Првенствено се бавио историјом архитектуре и конзервацијом. У фокусу његових истраживања била је национална средњовековна и фолклорна архитектура новијег доба. Објавио је више од стотину научних студија и десетак књига, највише из области историје архитектуре, археологије и етнологије.

Бавио се новинарством и белетристиком, особеним старинским „београдским” језиком писао је есеје, мемоаре и аутобиографске текстове. Значајне резултате постигао је као педагог – професор Београдског универзитета. Био је дугогодишњи шеф Катедре за историју архитектуре и уметности на Архитектонском факултету и декан.

Био је добровољац у Првом светском рату, учествовао је у биткама на Церу, код Шапца, на Чеврнтији. Као пилот се борио на Солунском фронту. Био је један од 1300 каплара.

Због епидемиолошке ситуације неће бити званичног отварања, а изложба се може погледати до 31. марта.

Н. Попов