Изборне теме под лупом, има ли компромиса за црвене линије?

До тада би, најавио је, требало  да се одреди који ће бити формат дијалога и ко ће на њему да учествује, јер како је  упозорио и јуче алудирајући на жеље дела опозиције, тај процес не може бити пука “фонтана жеља”. Он је објаснио и да треба видети и који су све то сегменти о којима ће се расправљати, од изборних услова и контроле бирачких спискова, до заступљености у медијима и правилима понашања за саме медије.

Наводећи да има и странака које су парламентарне и које то нису, као и оних које су бојкотовале изборе, а и оних које нису прешле цензус, Дачић је недавно казао да би требало све да учествују у дијалогу. „Постоје и политичке странке које не желе да учествују у дијалогу са представницима власти у присуству странаца, односно европских представника. Уколико то тако и остане, очигледно је да ће морати да постоји и друга платформа за разговоре и са другим странкама које нису обухваћене овим међустраначким дијалогом”, приметио је председник парламента. 

Дачић је јуче напоменуо да су ЦеСИД и још неке организације заинтересоване да доставе одређене предлоге који би помогли предстојећем међустраначком дијалогу о изборним условима.

Шта тражи опозиција

ШП, ДС и ПСГ послали су прошлог месеца писмо посланицима Европског парламента у коме траже да се дијалог опозиције и власти настави што пре уз три услова. То је формирање Министарства за спровођење избора, постављање „паралелног уредништва” информативних програма јавних сервиса РТС и РТВ и раздвајање термина избора за различите нивое власти.

Народна странка има своју платформу, такође са три кључне тачке - ослобађање медија, слободан демократски предизборни и изборни процес и раздвајање избора на свим нивоима. Нова странка има свој круг састанака са појединим опозицонарима. Поручују „да би дијалог са влашћу био могућ, мора да постоји дијалог у опозицији”, а окосница њиховог програма је формирање координационих тела за праћење медијског извештавања и изборног процеса.

Гласине о изборима

Ивица Дачић јуче је назвао гласинама спекулације о томе да ће се парламентарни избори у Србији одржати крајем 2021. године.  „Могу парламентарни избори да буду и сутра, али постоји идеја да они буду одржани заједно са председничким и градским изборима. Ту постоје одређени законски и уставни рокови и мислим да су то све гласине које не доприносе томе да се окренемо послу него сад треба наводно да чекамо резултате избора”, упозорио је он. Подвлачи да са аспекта резултата избори нису спорни и да је сигуран да ће владајућа коалиција добити те изборе. Међутим, истиче, примарно је да се сада сачува економска стабилност, животи и здравље људи и да се држава избори против мафије.

У више наврата Дачић је поновио да је парламент спреман да буде домаћин дијалога, те да је у разговору са председником Спољнополитичког комитета Европског парламента Дејвидом Мекалистером договорио наставак дијалога у најскорије време. Како је најавељено, у дијалог ће се поново укључити као представници Европског парламента Кнут Флекенштајн и Едуард Кукан, који ће присуствовати разговорима у Београду. Они су учествовали и у првој фази међустраначког дијалога 2019. и на његовом почетку играли водећу улогу. Дијалог је касније настављен, али без њих. Тања Фајон и Владимир Билчик и овога пута ће остати везани за дијалог, али ће због пандемије коронавируса то чинити „на даљину”.

По Дачићевој оцени, Флекенштајн и Кукан, нису пристрасни и већ су показали озбиљност и одговорност. Са друге стране тврди да је  „нетачно да смо ми условљавали наставак међустраначког дијалога тиме да ли ће Тања Фајон учествовати или неће, али јесте било критика на њене изјаве, јер ако сте посредник, онда морате да се пазите таквих изјава које вас сврставају на једну страну”.

Премијерка Ана Брнабић каже да јој је драго што не учествује у међустраначком дијалогу јер то није посао Владе, већ да разматра препоруке ОДИХР-а. „Ми смо направили радну групу, извештај ће бити готов следеће недеље када ћемо га дати на увид јавности и на јавну дискусију” рекла је она. Као члан СНС-а истиче да је та странка показала отвореност и флексибилност, али да то не може да каже за све опозиционе странке.

- Ми смо увек били ту за столом да разговарамо и није питање да ли нам је то у интересу. Некима из опозиције није у интересу да имамо дијалог јер се дешавало да после првог састанка напустите разговоре које су тражили подсетила је председница Владе. Према њеним речима делу опозиције није у интересу да учествују у међупарламентарном дијалогу, јер им, како је рекла, треба алиби да не учествује на изборима.

Извршни директор ЦеСИД Бојан Клачар потврдио је да је та организација већ упутила препоруке и предлоге за унапређење изборног процеса. Као најважније краткорочне мере Клачар је издвојио оне које омогућавају РИК - у да може по службеној дужности да покреће поступке у циљу заштите изборног права, али и да рад РИК-а буде транспарентнији. Грађанима, каже, треба омогућити и да потписима подрже више од једне листе и да могу електронски да провере да ли су и коју листу подржали. Изменама Закона о избору народних посланика, предлаже ЦЕСИД, треба укинути прикупљање потписа у кампањи за оне политичке странке које су већ прикупиле 10.000 парафа у склопу регистрације. Један од предлога је да сви медији имају обавезу да, уочи избора, јавно објаве ценовнике политичког оглашавања, а да РЕМ нагледа медије, изборну кампању и активности државних функционера и санкционише евентуална кршења прописа у кратким роковима. ЦеСИД-ов предлог је и да се измени допуни Кривични законик новим делима против изборних права, а требало би забранити и вођење паралелних евиденција и вршења притисака на бираче.

Када је реч о опозицији, већина странака каже да ће се позиву на дијалог одазвати. Међу њима, међутим, још нема договора да ли ће на дијалог ићи свако са својим представником или ће део опозиције изабрати заједничке преговараче. Између осталих, председник Странке слободе и правде Драган Ђилас каже да нема дилеме да ли ће се одазвати позиву на дијалог, али само уз присуство европарламентараца. Сличан је став и лидера Двери Бошка Обрадовића, с тим што мисли да је prеthodno потребно усагласити ставове опозиције око услова. Потпредседница Народне странке Санда Рашковић Ивић сматра да није добро то што ће у дијалог бити позване све странке и да је зато најбоље да бојкот опозиција изабере два представника. Демократска странка Србије, како истиче њен председник Милош Јовановић, остаје при ставу да неће учествовати у дијалогу у којем суделују странци, међутим, подржаће платформу на којој ради са групом опозиционих странака, међу којима су и СДС и Нова.     

С. Станковић