Izborne teme pod lupom, ima li kompromisa za crvene linije?

Do tada bi, najavio je, trebalo  da se odredi koji će biti format dijaloga i ko će na njemu da učestvuje, jer kako je  upozorio i juče aludirajući na želje dela opozicije, taj proces ne može biti puka “fontana želja”. On je objasnio i da treba videti i koji su sve to segmenti o kojima će se raspravljati, od izbornih uslova i kontrole biračkih spiskova, do zastupljenosti u medijima i pravilima ponašanja za same medije.

Navodeći da ima i stranaka koje su parlamentarne i koje to nisu, kao i onih koje su bojkotovale izbore, a i onih koje nisu prešle cenzus, Dačić je nedavno kazao da bi trebalo sve da učestvuju u dijalogu. „Postoje i političke stranke koje ne žele da učestvuju u dijalogu sa predstavnicima vlasti u prisustvu stranaca, odnosno evropskih predstavnika. Ukoliko to tako i ostane, očigledno je da će morati da postoji i druga platforma za razgovore i sa drugim strankama koje nisu obuhvaćene ovim međustranačkim dijalogom”, primetio je predsednik parlamenta. 

Dačić je juče napomenuo da su CeSID i još neke organizacije zainteresovane da dostave određene predloge koji bi pomogli predstojećem međustranačkom dijalogu o izbornim uslovima.

Šta traži opozicija

ŠP, DS i PSG poslali su prošlog meseca pismo poslanicima Evropskog parlamenta u kome traže da se dijalog opozicije i vlasti nastavi što pre uz tri uslova. To je formiranje Ministarstva za sprovođenje izbora, postavljanje „paralelnog uredništva” informativnih programa javnih servisa RTS i RTV i razdvajanje termina izbora za različite nivoe vlasti.

Narodna stranka ima svoju platformu, takođe sa tri ključne tačke - oslobađanje medija, slobodan demokratski predizborni i izborni proces i razdvajanje izbora na svim nivoima. Nova stranka ima svoj krug sastanaka sa pojedinim opoziconarima. Poručuju „da bi dijalog sa vlašću bio moguć, mora da postoji dijalog u opoziciji”, a okosnica njihovog programa je formiranje koordinacionih tela za praćenje medijskog izveštavanja i izbornog procesa.

Glasine o izborima

Ivica Dačić juče je nazvao glasinama spekulacije o tome da će se parlamentarni izbori u Srbiji održati krajem 2021. godine.  „Mogu parlamentarni izbori da budu i sutra, ali postoji ideja da oni budu održani zajedno sa predsedničkim i gradskim izborima. Tu postoje određeni zakonski i ustavni rokovi i mislim da su to sve glasine koje ne doprinose tome da se okrenemo poslu nego sad treba navodno da čekamo rezultate izbora”, upozorio je on. Podvlači da sa aspekta rezultata izbori nisu sporni i da je siguran da će vladajuća koalicija dobiti te izbore. Međutim, ističe, primarno je da se sada sačuva ekonomska stabilnost, životi i zdravlje ljudi i da se država izbori protiv mafije.

U više navrata Dačić je ponovio da je parlament spreman da bude domaćin dijaloga, te da je u razgovoru sa predsednikom Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta Dejvidom Mekalisterom dogovorio nastavak dijaloga u najskorije vreme. Kako je najaveljeno, u dijalog će se ponovo uključiti kao predstavnici Evropskog parlamenta Knut Flekenštajn i Eduard Kukan, koji će prisustvovati razgovorima u Beogradu. Oni su učestvovali i u prvoj fazi međustranačkog dijaloga 2019. i na njegovom početku igrali vodeću ulogu. Dijalog je kasnije nastavljen, ali bez njih. Tanja Fajon i Vladimir Bilčik i ovoga puta će ostati vezani za dijalog, ali će zbog pandemije koronavirusa to činiti „na daljinu”.

Po Dačićevoj oceni, Flekenštajn i Kukan, nisu pristrasni i već su pokazali ozbiljnost i odgovornost. Sa druge strane tvrdi da je  „netačno da smo mi uslovljavali nastavak međustranačkog dijaloga time da li će Tanja Fajon učestvovati ili neće, ali jeste bilo kritika na njene izjave, jer ako ste posrednik, onda morate da se pazite takvih izjava koje vas svrstavaju na jednu stranu”.

Premijerka Ana Brnabić kaže da joj je drago što ne učestvuje u međustranačkom dijalogu jer to nije posao Vlade, već da razmatra preporuke ODIHR-a. „Mi smo napravili radnu grupu, izveštaj će biti gotov sledeće nedelje kada ćemo ga dati na uvid javnosti i na javnu diskusiju” rekla je ona. Kao član SNS-a ističe da je ta stranka pokazala otvorenost i fleksibilnost, ali da to ne može da kaže za sve opozicione stranke.

- Mi smo uvek bili tu za stolom da razgovaramo i nije pitanje da li nam je to u interesu. Nekima iz opozicije nije u interesu da imamo dijalog jer se dešavalo da posle prvog sastanka napustite razgovore koje su tražili podsetila je predsednica Vlade. Prema njenim rečima delu opozicije nije u interesu da učestvuju u međuparlamentarnom dijalogu, jer im, kako je rekla, treba alibi da ne učestvuje na izborima.

Izvršni direktor CeSID Bojan Klačar potvrdio je da je ta organizacija već uputila preporuke i predloge za unapređenje izbornog procesa. Kao najvažnije kratkoročne mere Klačar je izdvojio one koje omogućavaju RIK - u da može po službenoj dužnosti da pokreće postupke u cilju zaštite izbornog prava, ali i da rad RIK-a bude transparentniji. Građanima, kaže, treba omogućiti i da potpisima podrže više od jedne liste i da mogu elektronski da provere da li su i koju listu podržali. Izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, predlaže CESID, treba ukinuti prikupljanje potpisa u kampanji za one političke stranke koje su već prikupile 10.000 parafa u sklopu registracije. Jedan od predloga je da svi mediji imaju obavezu da, uoči izbora, javno objave cenovnike političkog oglašavanja, a da REM nagleda medije, izbornu kampanju i aktivnosti državnih funkcionera i sankcioniše eventualna kršenja propisa u kratkim rokovima. CeSID-ov predlog je i da se izmeni dopuni Krivični zakonik novim delima protiv izbornih prava, a trebalo bi zabraniti i vođenje paralelnih evidencija i vršenja pritisaka na birače.

Kada je reč o opoziciji, većina stranaka kaže da će se pozivu na dijalog odazvati. Među njima, međutim, još nema dogovora da li će na dijalog ići svako sa svojim predstavnikom ili će deo opozicije izabrati zajedničke pregovarače. Između ostalih, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas kaže da nema dileme da li će se odazvati pozivu na dijalog, ali samo uz prisustvo evroparlamentaraca. Sličan je stav i lidera Dveri Boška Obradovića, s tim što misli da je prethodno potrebno usaglasiti stavove opozicije oko uslova. Potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić smatra da nije dobro to što će u dijalog biti pozvane sve stranke i da je zato najbolje da bojkot opozicija izabere dva predstavnika. Demokratska stranka Srbije, kako ističe njen predsednik Miloš Jovanović, ostaje pri stavu da neće učestvovati u dijalogu u kojem sudeluju stranci, međutim, podržaće platformu na kojoj radi sa grupom opozicionih stranaka, među kojima su i SDS i Nova.     

S. Stanković