Дан када је Нови Сад пре 273 године добио име и будућност
НОВИ САД: На данашњи дан пре 273 године грађани Петроварадинског Шанца откупили су своју слободу тиме што су за 80.000 форинти купили свом насељу титулу слободног краљевског града.
Тог 1. фебруара Новосађани су од царице Марије Терезије добили колективни племићки статус, који их је бранио од самовоље војних и феудалних власти Хабзбуршког царства.
Ја, Марија Терезија, Божјом милошћу царица римска, а краљица Угарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Раме, Србије, Галиције, Лодомерије итд. итд. дајем гласом овога писма на знање свакоме, кога се тиче, да тај толико пута спомињани наш Петроварадински камерални град, који лежи на другој страни Дунава у бачкој жупанији на земљишту Сајлово, силом наше краљевске моћи и угледа из раније наведених разлога, чиним слободним краљевским градом. Да га уврстимо, примимо и упишемо у број, круг и ред осталих наших слободних краљевских градова наше краљевине Угарске тако и наших наследних земаља. Укидајући му досадашње име Петроварадински шанац, нађосмо за добро да се убудуће зове и да му наслов буде Неопланта, мађарски Uj-Vidеgh, немачки пак Неу-Сатз, српски Нови Сад и бугарски Млада Лоза, наведено је у Повељи.
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић изјавио је поводом дана Града да ће данашњи јубилеј бити обележен скромније у складу са ситуацијом и епидемиолошким мерама.
Он је, гостујућу у Јутарњем програму РТС, изјавио да ове године неће бити традиционалне прославе на коју смо навикли, као што је Свечана акдемија са званицама, посете представника градова пријатеља.
Међутим, захваљујући савременим технологијама имамо 17 видео порука из свих делова света од Велике Британије до Русије, навео је Вучевић.
Градоначелник је најавио да ће добитници градске награде бити и све рођене бебе на данашњи дан. Све бебе које су рођење на рођендан Града 1 фебрура добиће чек од 200 динара као добродошлицу и честитку. Надамо се да ћемо имати што више беба не само 1 фебруара, већ сваког дана. Да нам треба више обданишта и више школа и да то буде задатак сваког будућег градоначелника.
То је значило да Нови Сад добија право на судску, законодавну и извршну власт у виду Магистрата сачињеног од дванаесторице грађана и грађанки, право да донесе градски Статут и убире порез. По признатим правима и преузетим обавезама, Нови Сад изједначио се с осталим урбаним комунама Царевине, које су у то време из феудалне епохе полако прелазиле у грађанску.
Елибертациона повеља Марије Тарезије била је основ и услов привредног, културног и демографског развоја Новог Сада, а до ње су Новосађани стигли заједничким напором, без обзира на веру и нацију. Да ли су тада знали да ће од маленог насеља на месту некадашњег мостобрана Петроварадинске тврђаве нићи сада готово полумилионски град, тешко је рећи, али да нису „одрешили кесу”, Нови Сад данас сигурно не би био један од регионалних центара и град с изгледном будућношћу.
Од 1998. године 1. фебруар се и званично обележава као Дан града, а грађанима и грађанкама заслужним за допринос и промоцију слободарских вредности које су препознате као најзначајније обележје града и његових становника и становница додељује се престижна Фебруарска награда.
С. Кр.