Мала матура за националне мањине: Девојчице убедљиве у познавању језика
Од укупног броја малих матураната који су ове године у јунском року полагали завршни испит, наставу на једном од осам језика националних мањина похађало је њих 3.662 (5,6 одсто) у 157 школа које имају такав васпитно-образовни програм, говоре недавно објављени подаци Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.
Заједничка потка за ученике националних мањина јесте да су девојчице биле успешније од дечака на сва три теста, изузев ђака који су наставу слушали на мађарском језику, будући да из математике престижу вршњакиње за шест поена, а највеће родне разлике јављају се у познавању матерњег језика (готово 50 бодова).
Повезаност између постигнућа и оцена најизраженија је код ђака који су се школовали на русинском, румунском и хрватском језику, а најнижа код ученика албанске и бугарске националне мањине. Број вуковаца је висок у свим субпопулацијама, изузев код бугарских ученика (5,5 одсто). Највише носилаца престижне дипломе је међу припадницима румунске (сваки четврти свршени основац), хрватске (сваки пети) и мађарске мањине (сваки шести), али, имајући у виду да се ради о изузетним ђацима, постигнућа, посебно на комбинованом тесту, нису очекивана. Код малих матураната који су наставу пратили на румунском, од 26 вуковаца троје је показало знање испод републичког просека, а у мађарским одељењима подбацило је чак 102 ученика са свим закључним петицама. Подаци говоре и да је просечан општи успех ове генерације осмака, у свакој групацији понаособ, нереално висок и износи преко четири.
Од свих тестова из матерњег језика које су решавали, највиши скор забележен је за русински – 13,19 бодова, а затим за мађарски – 12,79, док су најслабији просек, и то испод десет бодова, имали ђаци на тесту из словачког језика – 9,39. Мада резултате анализе треба узети с резервом будући да постоји велика диспропорција у броју ученика по општинама, утврђено је да најбоље и уједно изнадпросечне резултате на тесту из мађарског језика остварују ученици из Пландишта, од којих су на супротној бодовној скали ђаци из Ковачице, док међу основцима који су радили тестове на русинском најзадовољнији могу бити Врбашани, а најмање кулске школе.
Постигнућа ученика из математике су, у просеку, мало нижа у поређењу са тестом из матерњег језика – највиша остварују Албанци (12,39 бодова), а најнижа Румуни (8,78 поена).
Када је реч о комбинованом тесту, постигнућа свих припадника националних мањина крећу се у зони изнадпросечних резултата. Највиша остварују Бугари – 16,60 бодова и Албанци – 14,61, а најнижа Мађари – 10,81.
Поређењем резултата по годинама, уочава се да су код ученика одређених националних мањина исходи релативно стабилни (на пример: матерњи језик код ђака који су наставу слушали на румунском језику), док код неких других осцилирају у већој или мањој мери (на пример: бугарски и хрватски језик), што може бити предмет неких даљих истраживања и анализа, кажу из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.
С. Милачић