Похвале ММФ-а економском учинку Србије у кризи

ВАШИНГТОН: Званичници Међународног монетарног фонда (MMF) одали су признање Србији на очуваној економској и финансијској стабилности и напретку структурних реформи у условима корона кризе, и то без финансијске помоћи Фонда, у ударном тексту објављеном данас на званичном сајту ММФ-а.



Шеф мисије ММФ за Србију Јан Кес Мартејн и стални представник ММФ у нашој земљи Себастијан Соса истакли су, у интервјуу за ММФ Кантри Фокус, да је Србија одржала економску и финансијску стабилност и унапредила структурне реформе спровођењем политика предвиђених Инструментом за координацију политика (ПЦИ).



Предочили су да је ПЦИ аранжман између ММФ-а и Србије, који истиче у јануару, подразумевао саветовање а не финансијску помоћ Фонда, те да, иако је изискивао извесна прилагођавања због пандемије, постигао своје кључне циљеве.



"Кључни циљеви ПЦИ били су подстицање инклузивног раста, очување финансијске стабилности и помоћ властима у спровођењу амбициозних структурних реформи, укључујући очување раније оствареног побољшања фискалне позиције", навео је Мартејн.



Додао је да је овај програм углавном био у току када је избила епидемија ковид-19, због чега су циљеви ПЦИ морали да буду прилагођени како би се одговорило изазовима које је донео коронавирус.



Соса је нагласио да је политички одговор Србије за решавање економских и социјалних ефеката пандемије био велики.



"Фискални пакет био је међу највећима у европским економијама у успону. Обухватио је повећану потрошњу на здравство, субвенционисаје зарада, универзалне новчане трансфере и шему државних гаранције за банкарске зајмове малим и средњим предузећима", навео је.



Шеф београдске Канцеларије ММф-а је додао да је Народна банка Србије снижавала кључну каматну стопу, убризгавала ликвидност у банкарски систем и увела мораторијум на отплате зајмова.



Истовремено, каже, одложене су реформе за јачање управљања државним предузећима и за развој тржишта капитала, као и реформе запошљавања и и плата у јавном сектору, али је постигнут добар напредак у модернизацији пореске администрације, јачању оквира јавних инвестиција и праћењу и управљању фискалним ризицима, мада су потребни даљи напори.



На питање како објашњава то што ће Србија имати најмањи привредни пад у Европи, Соса је подсетио на најновију процену власти да ће реално смањење српског БДП-а у 2020. износити само 1,1 одсто.



"Овај мањи пад је резултат неколико фактора. Прво, ту је снажан замајац раста пре почетка кризе од 5,2 посто у првом кварталу 2020. у поређењу са истим тромесечјем 2019.", рекао је он.



Као други фактор навео је скромно ослањање српске економије на секторе као што је на пример туризам, као и релативно велики удео пољопривреде и прехрамбене индустрије у структури економије које је пандемија мање погодила, и на крају "обиман одговор политике на пандемију који је пружио подршку предузећима и радним местима".



Соса је напоменуо да је, упркос релативно малом паду економске активности, утицај пандемије и даље значајан, због чега се предвиђа за четири процентна поена слабији раст БДП-а у 2022. години од оног који је пројектован пре ковида-19.



Поводом чињенице да је Србија једна од ретких балканских земаља која се није обратила ММФ-у за финансијску помоћ током пандемије, Соса рекао да је Србија успела да подмири своје повећане потребе за финансирањем на тржишту обвезница, како екстерном тако и домаћем.



"После кратког периода пооштравања услова финансирања у априлу, Србија је почетком маја успела да се врати на међународна тржишта, издавши еврообвезницу од две милијарде евра. А у децембру је успешно емитовала десетогодишњу еврообвезницу у вредности 1,2 милијарде долара са релативно ниским приносом", предочио је он.



Према његовим речима, трошкови фискалног одговора на кризу, заједно с падом прихода услед смањене економске активности, подигли су фискални дефицит на скоро 9,0 процената БДП-а у 2020. години.



"Из спољне перспективе, потребе платног биланса Србије остале су управљиве, упркос наглом смањењу дознака и страних директних инвестиција. Девизне резерве су остале углавном стабилне током 2020", додао је Соса.



На питање који су главни економски изазови Србије у будућности, Мартејн:је оценио да ће то бити одржање солидног економског опоравка у 2021, када буде истекла већина кризних мера.



"Такође, неизвесност у вези с током пандемије и одложеним ефектима које она може да има на финансијско здравље предузећа и домаћинстава и даље је веома висока, због чега ће можда бити неопходне додатне мере подршке економији и рањивим групама", наводи шеф Мисије ММФ за Србију.



Такође сматра да је потребно убрзати структурне реформе како би се Србија трансформисала у динамичну тржишну економију вођену приватним сектором, што ће земљи помоћи да се добро припреми за успешно придруживање јединственом тржишту ЕУ, што је дугогодишња амбиција власти.



Мартејн је на крају рекао да су српске власти изразиле заинтересованост за даљом сарадњом и новим програмом са ММФ-ом али да су јасно ставиле до знања да им није потребно финансирање Фонда.



"Стога би могао да уследи наследник ПЦИ-ја, који би могао да помогне Србији током опоравка од пандемије. Такав програм подржао би наставак политика за јачање макроекономске стабилности и отпорности финансијског сектора, уз истовремено даље спровођење структурних и институционалних реформи", закључио је он.