Могуће снижење цена грејања

"Постоји уредба којим се регулише цена грејања (Уредба о утврђивању методологије за одређивање цене снабдевања крајњег купца топлотном енергијом) којом је предвиђено да предлог за промену цене топлотне енергије, због пораста варијабилног дела цене може да буде поднет у случају када се укупна цена енергената повећа за више од три одсто, а обавезно ако се смањи за више од пет процената. То значи да, пошто се очекује снижење набавне цене гаса, треба очекивати и снижење цена грејања. Министарство ће пратити како општине и градови примењују ту уредбу и преко надлежних инспекција нећемо дозволити да се та уредба не поштује", наводи се у одговору који је Министарство послали DW-u.

У тексту се напомиње да Министарство енергетике за лошу гасификацију Србије такође пребацује Србијагасу и да је она "недовољна и да се одвијала недопустиво споро".

"Морамо имати диверзификацију извора, односно снабдевача, и само тада ћемо имати гасну безбедност. А ако се опредељујемо да земљу гасификујемо, онда то мора бити стратешки циљ. Грађани са гасификацијом добијају квалитетнији енергент који мање утиче на животну средину и већу сигурност у снабдевању и у количини, и у квалитету. Али потребно је да тржиште гаса у Србији буде прегледно и отворено, да потрошачи имају могућност избора, а све то није могуће док се не промени начин функционисања Србијагаса. Нажалост, пројекти гасификације у Србији касне годинама, и зато имамо толико низак проценат домаћинстава која су прикључена на гасну мрежу", тврде у Министарству, преноси DW.

Наводе и да се питање смањења одређених накнада које наплаћују локалне самоуправе може решити, али да је неопходно да се пројекти гасификације реализују много прегледније и ефикасније. Због тога Министарство енергетике најављује да ће будним оком контролисати овај процес како се не би чекало деценијама да се неки део државе гасификује, каже се у тексту.

У Министарству енергетике напомињу да у гасном сектору постоји простор и за друге врсте инвестиција, од гасних складишта, преко интерконекција, за шта је, кажу, опет потребно "да имамо снажнији, ефикаснији и финансијски одржив Србијагас", преноси DW.

Уредница портала „Енергија Балкана“ Јелица Путниковић за DW подсећа да су САД инстистирале да се Србија одрекне потрошње руског гаса и пређе на гас из САД и других извора преко терминала течног природног гаса (ЛНГ).

„То је, међутим, за Србију немогућ захтев, јер она нема гасну везу ни са једним ЛНГ-терминалом. Уз то, тај гас би могао да буде скупљи од руског, а то је неповољно за потрошаче, па према томе и за саму државу Србију“, истиче Путниковић.

На питање колико ће гас сада бити јефтинији и повољнији за грађане Србије, уредница портала „Енергија Балкана“ износи следећу рачуницу:

"Цена гаса на бугарско-српској граници биће 155 долара за 1.000 кубних метара гаса, а директор Србијагаса је ових дана навео да је на најликвиднијој европској берзи гаса, у Холандији, цена сада 240 долара. Према његовим најавама, набавка са српске потрошаче у прва два квартала 2021. године биће од 60 до 90 долара јефтинија за хиљаду кубика гаса, него у случају да се купује на некој берзи".

Конкретно, каже Јелица Путниковић, "транспортни трошкови за снабдевање гасом су мањи, јер транспорт кроз Мађарску сада кошта 30, а до сада је плаћан између 40 и 70 долара, јер су Мађари користили то што је кроз њихове гасоводе био једини правац снабдевања Србије".

"Кроз Бугарску ће транзитне таксе бити од 12 до 14 долара. Још се, међутим, не зна колико ће то све допринети нижој цени гаса крајњим потрошачима у Србији", напомиње Путниковић.

Нови гасовод кроз Србију нуди још доста могућности - осим што ће бити довољно гаса за индустрију и домаћинства, биће га и за изградњу најављених гасних електрана.

Уредница портала „Енегија Балкана“ сматра да ће и то бити мамац за привлачење нових инвестиција.

"Из Бугарске у Србију ће моћи да стиже 13,88 милијарди кубних метара годишње, а Србија до сада троши нешто више од две милијарде кубних метара природног гаса. Процене су да ће и без гасних електрана потрошња гаса порасти на 3,7 до 4,4 милијарде метара кубних", рекла је Путниковић.

Осим тога, указује, од изузетног значаја је и еколошки ефекат - смањиће се загађење ваздуха из индивидуалних ложишта.

На југу Србије, гасовод је стигао до Лесковца, односно до Владичиног Хана. У Министарству очекују да би гас до Врања могао да стигне крајем 2022. године. Ове године се по плану ради пројектовање крака ка Босни и Херцеговини, односно ка Републици Српској, којим ће ка Бањалуци моћи да се испоручује гас из Балканског тока.

Такође, ове године ће се кренути и са изградњом још једне гасне конекције са Бугарском - од Ниша до Димитровграда - која ће бити повезана гасоводним системом код Софије. Том трасом моћи ће и да се транспортује гас из Грчке, из Јужног коридора, каже се у тексту DW.