Чадеж: Српска привреда има много боље стартне позиције
ФРАНКФУРТ: Српска привреда има много боље стартне позиције за опоравак у наредној години од многих упоредивих економија - ове године је имала најмањи пад у региону од један одсто и процењени шестопроцентни раст у наредној години, указује председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.
Да би се те процене и оствариле, важно је да се вирус стави под контролу, да се криза не продужи за неколико месеци, да Еврозона забележи што бољи резултат у првом кварталу, да крене опоравак економија ЕУ, посебно Немачке. На домаћем терену битно је да даље подржавамо и релаксирамо привреду, пре свега, најугроженије и да борећи се са вирусом, за животе и здравље, не спутамо привреду да ради, рекао је Чадеж у интервјуу за франкфуртске „Вести“.
На питање које ће се привредне гране најдуже, а које најбрже опорављати, Чадеж је рекао да ће се најдуже опорављати делатности које су претрпеле највећи почетни удар и највеће губитке - туристичко-уготитељски сектор, укључујући компаније и предузетнике из ланца евент индустрије и путнички саобраћај.
С друге стране, неке делатности су у овој години, захваљујући расту тражње њихове робе, забележиле бољи учинак него 2019. године.
То су производња и извоз основних фармацеутских производа и препарата повећани су готово 9 одсто, а осим фармације, раст су забележили произвођачи електричне опреме, рачунара и елктронских и оптичких произовда и препарата, намештаја, прехрамбених производа, те неке услужне делатности, посебно ИКТ сектор, појаснио је Чадеж.
На констатацију да се, поред тржишта региона, ЕУ и Русије, значајно освајају и тржишта Кине и Турске, Цадеж каже да се на кинеско и турско трижште највише извози пољопривредно-прехрамбене производе, по билатералним споразумима са тим земљама.
У извозној понуди, посебно за Турску, већ имамо палету индустријских производа, које ми производимо, а они увозе, од гвожђа и бакра до аутомобилских гума, као и производе и услуге ИКТ сектора. У Кину је из Србије кренуло говеђе и овчје место. Очекујемо да до средине наредне године почне извоз млека и млечних производа и да се заврше преговори о извозу свињског и пилећег меса, воћа и житарица, рекао је Чадеж.
На питање шта привредници могу очекивати наредне године, по питању помоћи државе ради лакшег превазилажења кризе, Чадеж је указао да се наставља гарантна шема, односно могућност да привредници и у наредних шест месеци користе повољне кредите уз државне гаранције.
Додао је да током јануара приватни, предузетнички сектор може да рачуна на додатну подршку, чији се модели разматрају, али да је јасно да будуће мере државне помоћи не могу бити једнаке за све компаније, већ усмерене ка најугроженијима, којима је помоћ и најпотребнија.
Чадеж је рекао да је за бржи опоравак привреде целог Западног Балкана битно да ЕУ што пре обезбеди инклузивно проширење и отвори потпуно своје тржиште за наше производе и компаније и пре пуноправног чланства, за шта, како истиче, имамо немачку подршку.
На име дознака дијаспоре – пензија, плата, поклона и других уплата рођацима у земљи, у Србију је, према најновијим подацима НБС, закључно са септембром ушло 2,2 милијарде евра, указао је он.
То је око 420 милиона мање него за првих девет месеци прошле године, казао је Чадеж додајући да је овогодишњи прилив дознака из иностранства, мањи, као и свуда у свету, услед кризе и у земљама у којима наши људи живе и раде.
Он је навео и да су дознаке дијаспоре, традиционално, један од најстабилнијих прилива, које су у појединим годинама премашивале и три милијарде евра и у БДП-у учествовале и до 10 одсто.
Чадеж је рекао да је намера да се односи са дијаспором не граде само на емоцијама и не своде на уплату новца фамилијама у Србији, већ на партнерским основама, како би се што боље обострано искористили и потенцијал привреде у земљи и дијаспоре у свету.
У том смислу, истакао је да је потписивањем Меморандума о сарадњи, прошле недеље озваничен почетак партнерства ПКС са Међународним центром за развој миграционих политика (ИОМ) из Беча, у реализацији пројекта “Повежи се, Србијо”, који је финансијски подржала Аустријска развојна агенција (АДА).
Циљ је да повежемо дијаспору, наше људе који живе у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и привреднике из Србије, да дијаспори приближимо услове за пословање и прилике за улагање…, а малим и средњим предузећима из земље отворићемо нове извозне канале… Биће им на располагању онлајн платформа за повезивање, коју планирамо да успоставимо најкасније до средине године, рекао је Чадеж.
