Нови Сад усвојио буџет од 245 милиона евра: Инвестиције и већа социјална давања

Заменик градоначелника Милан Ђурић, истакао је на конференцији за новинаре пред заседање, да је буџет „развојни, са истакнутим социјалним компонентама”, те да је градска власт и поред тешке године и пандемије ковид-19, за наредну повећала социјална давања, док уједно није одустала ни од једне капиталне инвестиције.

- Поредећи са 2010. годином, ово је готово двоструко већи буџет. Преко девет милијади динара биће уложено у капиталне инвестиције, што је више од трећине буџета. То је јасан знак да Нови Сад наставаља да улаже и да се развија упркос пандемији корона вируса - поручио је том приликом Ђурић.

Он је најбројао неке од капиталних пројеката у наредној години, као што су нова обданишта на Адицама, Ветернику и Сајлову, завршетак реконструкције дома здравља на Лиману 4, завршетак новог дома здравља на Адицама и почетак изградње дома здравља на Видовданском насељу.     

- Планирамо такође уређење дела центра града, припремићемо пројекат реконструкције Спенса, а започећемо и изградњу Атлетског стадиона са двораном на Југовићеву. Уједно, завршићемо парк на Новом насељу - напоменуо је Милан Ђурић.

Једно од новинарских питања односило се на активности које се одвијају на будућој траси новог моста преко Шодроша, односно подручја такозваног „Новог Сада на води”. Заменик градоначелника Милан Ђурић истакао је да се чека завршетак студије која ће показати шта се може даље радити на поментом делу Дунава.

Директор „Урбанизма” Душан Миладиновић, пак, појаснио је да се ради хидролошка анализа да би се добили свежи подаци, на захтев Института „Јарослав Черни”. Та тема се покренула и током скупштинске расптраве, да би начелник Градске управе за грађевинско земљиште и инвестиције Дејан Мандић рекао да не зна шта је тачно „Нови Сад на води”, те да би Град могао да комунално опреми неку локацију мора да постоји и неки инвеститор с којим се склапа уговор.

- Немамо ни завршен план детаљне регулације за тај део града, а нема ни инвеститора. Када их буде наћи ће се у нашем програму, као и сви други - закључио је Мандић.

Како је истакао, у наредној години започиње један од највећих пројеката - изградња четвртог моста на Дунаву, као дела обилазнице, а који је добио и национални значај. Ђурић је рекао да је у републичком буџету за 2021. годину за овај пројекат обезбеђено 440 милиона динара.

- Велике инвестиције неће изостати ни у основним и средњим школама. Завршавају се радови на Гиманзији „Исидора Секулић” и ОШ „Иван Гундулић”, а почиње реконструкција  ОШ „Васа Стајић”. Такође, завршићемо музичко-балетску школу - рекао је заменик градоначелника.

По његовим речима, настављена је политика равномерног развоја градате ће се тако наредне године радити на  канализацији у Кисачу, спосртском комплексу са базеном у Футогу, дому пензионера у Каћу... Ђурић је указао да су грађани на буџет активно утицали преко предлога својим месним заједницама.

- На предлог „Новосадске бициклистичке иницијативе”, која има 25.000 чланова, обезбедили смо новац за реконструкцију пешачких и бициклистичких стаза дуж Футошке улице и Футошког пута. Сада радимо део од Хајдук Вељкове до Булевара Патријарха Павла дужине 9,5 километара и вредности од 181 милион динара - назначио је Ђурић.

Поред тога, навео је да је за наредну годину обезбеђено 2,203 милијарде планираних за социјалну заштиту, 163 милиона више него ове године. Он је поновио да ће боравак деце у вртићима „Радосног детињства” и даље бити бесплатан, као и комплет уџбеника за прваке. По његовим речима, више новца ће бити и за субвенције за боравак деце у приватним вртићима, те ће тако 3.200 деце, за 200 више, него ове године, имати новчану подршку Града.

С друге стране, представници једине две опозиционе одборничке групе - СРС и ДСС, Ђурађ Јакшић и Бојан Радојевић били су против предложеног буџета. Јакшић је навео да су приходи нереално планирани, јер економска криза тек долази, што ће се одразити на број радних места и висину плата, а тиме и на порезе који пуне буџет. Он сматра да је буџет потрошачки, са готово три четвртине намењене текућој потрошњи. Како је истакао, очекивао је „креативнији и садржајнији” Програм уређења грађевинског земљишта, који је за наредну годину вредан 5,6 милијарди динара.

За Радојевића пак, буџет је мањи за две милијарде у односу на ову годину, а у њему постоји примарни дефицит који се покрива из суфицита, али и преко градских предузећа и самих грађана. И Радојевић и Јакшић критиковали су предлог којим се уводи могућност наплате 118 динара као фиксног месечног трошка на рачунима за воду, те је за Радојевића то последица смањених субвенција Града „Водоводу и канализацији”, а за Јакшића „пљачкашки намет”.

Заменик градоначелника Милан Ђурић на те критике одговорио је да је у питању могућност коју је предвидео „Водовод”, али да накнада није уведена.

- Накнада се даље може предвидети Ценовником који се усваја на Градском већу. Градско веће одлучује да ли ће накнаде уопште бити, да ли ће бити један или 118 динара. У другим градовима је то исто уведено, јер на тај начин желе да унапреде и обнављају своје водоводе, у питању су  наменске паре - закључио је Ђурић.

Теме и ставови изнети на конференцији за новнаре пред седницу доминирали су и током самог заседања. С једне стране опозиција је критиковала предлоге буџета, али и подржала одлуку о изградњи дома здравља на Видовданском насељу, док су одборници из свих осталих одборничких група изнели јавну подршку предлогу буџета. У том вербалном баражу, могло се чути и да ће Ветерник добити канализацију до 2022. године, да се издаваја 500 милиона динара за тужбе из седмадесетих година око експропријације земљишта, те да се разматара „фидик” систем за реконструкцију Спенса, где би извођач радова преузео већи део ризика самог посла. Представници владајуће већине истакли су и до сада највећи програм одржавања градских путева од 1,2 милијарде динара.

До краја седнице Скупштина је усвојила све предлоге из 56 тачака, међу којима и субвенцију за гориво ЈГСП-у од 450 милиона динара, низ урбанистичких планова и докумената, планове градских предузећа за наредну годину и низ кадровских решења.

С. Крстић