IN MEMORIAM Ђорђе Радосављевић Грне
У среду је у Новом Саду преминуо Ђорђе Радосављевић Грне (Чортановци, 2. 2 1926). За свог радног века обављао је низ значајних функција, а преносимо део о његовом животу записаног у Енциклопедији Новог Сада.
Као посланик обављао је од 1967. дужност председника Покрајинског већа Скупштине САП Војводине. Од маја 1982. био је члан Председништва САП Војводине и у два једногодишња мандата председник овог највишег тела у покрајини (1983-84. и 1986-87). Ђорђе Радосављевић дипломирао је 1963. на Високој школи политичких наука у Београду.
Носилац је пет ордена и Медаље за храброст; највише одликовање му је заслуга за народ са сребрном звездом (1973). Добитник је и Повеље града Новог Сада и многобројних плакета, захвалица и златних значака.
Учествовао је у ослободилачком покрету за време рата; члан СКОЈ-а постао је 1943, а у КПЈ је примљен октобра 1944. У току рата и после ослобођења обављао је разне дужности у организацијама СКОЈ-а, УСАОЈ-а и КПЈ у сремскокарловачком и сремскомитровачком срезу, налазио се и у чланству Окружног комитета СКОЈ-а за Срем. Учествовао је на савезним акцијама у изградњи пруга Брчко-Бановићи и Бањалука-Добој.
У Нови Сад је дошао 1949. за организационог секретара ПК Народне омладине, да би крајем 1950. прешао у Београд за члана Бироа ЦК НО Србије, а потом поново у Нови Сад, на функцију председника ПК НО (1952-58). Краће време провео је у Сремској Митровици као партијски функционер у Среском комитету, затим је у Новом Саду био секретар ПК СКВ (1963-67), а у новосадској организацији секретар Општинског комитета (1974-78). Биран је тада и за члана Председништва ПК и члана Централног комитета СКЈ.
После истека мандата у Новом Саду, радио је у Председништву ЦК СК Србије (1978-82).
Супруга му је Ружица рођ. Шокица (1930), грађевински техничар, а синови су им Душан (1953), архитекта и Јован (1956), новинар. Као пензионер боравио претежно у викендици у Чортановцима на Дунаву.
Ђорђе Радосављевић Грне биће сахарањен, по његовој жељи, у кругу породице.