Истраживање: Огромна већина за ЕУ, проблем је у спором темпу
На Западном Балкану 82,5 одсто грађана подржава учлањење својих земаља у Европску унију, а у Србији је број присталица чланства у Унији високих 64,1 одсто
БЕОГРАД: На Западном Балкану 82,5 одсто грађана подржава учлањење својих земаља у Европску унију, а у Србији је број присталица чланства у Унији високих 64,1 одсто, резултат је истраживања које је спровела Саветодавна група за јавну политику Балкан у Европи.
Скоро 40 одсто испитаних у региону позитивно види улогу Европске уније у политичким реформама, док исти проценат подржава улогу Брисела у процесу економских реформи у земљама у региону.
Готово двоструко мањи је број оних који улогу ЕУ негативно оцењују, односно 22,8 одсто сматра да је улогу ЕУ у политичким реформама негативна или углавном негативна, а 21,4 одсто улогу Брисела у реформама у привреди виде као негативну.
Међутим истраживање показује да није мали проценат испитаника који нису задовољни напретком своје земље у процесу европских интеграција.
Како је наведено у истраживању, 17,6 одсто испитаних у Србији и 17,7 одсто испитаних у Црној Гори, које се наводе као земље предводнице у процесу европских интеграција, сматрају да је главни разлог незадовољства Унијом спорост процеса придруживања.
С друге стране, 11,7 одсто испитаника у Србији и 9,4 одсто испитаника у Северној Македонији се жали због сталног умножавања захтева од стране Европске уније, те изражавају забринутост “да нас ЕУ не жели”.
На питање да ли ће се учлањење у ЕУ догодити у наредних пет, десет, двадесет година или никада, највећи проценат, њих 32,7 одсто у Србији сматра да до учлањење никада неће доћи.
У БиХ то мисли 28,1 одсто испитаних, 25,7 одсто у Северној Македонији и једна петина, односно 20,9 одсто у Албанији.
По овом питању највећи оптимизам су показали грађани Црне Горе и тзв. Косова, где 52, односно 48 одсто испитаника верује да ће постати део Европске уније у наредних пет година.
Истраживање је спроведено у октобру ове године на узорку од минимум 1.000 испитаника старијих од 18 година у Србији, БиХ, Црној Гори, Албанији, Северној Македонији, као и на КиМ.
Процес истраживања је спроведен путем телефонског разговора и онлајн интервјуа.
