Standard and Poor's: Задржан кредитни рејтинг Србије

Доследност у спровођењу одговорне економске политике дала је резултате, па тако Србија и даље остаје у групи ретких земаља којима у 2020. години кредитни рејтинг није смањен.

Агенција наводи да су захваљујући успешно спроведеним структурним реформама и мерама фискалне дисциплине и консолидације створене добре основе за одржив привредни раст и да је Србија ушла у ову кризу спремна и са добро уравнотеженим финансијама.

Истиче се да је смањењем јавног дуга у prеthodnom периоду створено доволЈно фискалног простора да у условима кризе може да подржи додатно задуживање за пакет мера подршке привреди и опоравак економије од негативног утицаја пандемије, што је уједно успорило економски пад српске привреде.

Такође, успешне мере монетарне политике спроведене у prеthodnim годинама, резултирале су стабилном и ниском инфлацијом, која је на нивоу од испод два одсто.

У извештају се констатује да је потенцијална економска штета од шока изазваног пандемијом корона вируса ублажена захваљујући и заједничком пакету мера подршке Владе Србије и Народне банке Србије, који износи готово 13 одсто БДП-а.

Мере које су имале за циљ очување производних капацитета целокупне привреде, одржање животног стандарда становништва и обезбеђивање ликвидности свих економских субјеката, значајно су помогле да се ублаже непосредне последице пандемије, али и да се створе услови за бржи опоравак привреде и остварење динамичног раста у 2021. години.

Поред тога, Народна банка Србије је смањила референтну каматну стопу за кумулативних 100 базних поена на 1,25 одсто током 2020. године и повећала ликвидност банкарског сектора путем своп и репо-трансакција.

Услед потребе да се финансирају мере подршке привреди и грађанима како би се смањио утицај кризе у 2020. години, дошло је само до привременог благог пораста учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу и већ у наредној години очекује се да ће се јавни дуг врати на prеthodni опадајући тренд.

Директне стране инвестиције у prеthodnom периоду су биле више него довољне да у потпуности покрију текући дефицит.

Поред тога, агенција наводи и да су током протекле деценије страна улагања у српску производњу резултирала јачањем прихода и диверзификацијом извозне корпе.

Агенција наводи да су банкарски систем и курс динара остали стабилни, да су девизне резерве на рекордном нивоу и да је ниво проблематичних кредита значајно смањен са 22 одсто, колико је износио у 2015. години, на 3,40 одсто од укупног износа на крају септембра 2020. године.

Процењује мањи привредни пад ове године од 1,5 одсто, у односу на prеthodno пројектованих 3,5 процента у мају месецу, као и да ће Република Србија већ наредне године стварити значајан привредни раст од 4,50 одсто.

Уколико се повећање прилива страних директних инвестиција настави, као и побољшање отпорности платног биланса, раст примања од извоза и повећање нивоа девизних резерви, и поред свих ризика, створили би се услови за повећање кредитног рејтинга Србије.