ЦИА покушавала ЛСД-ом да контролише људски ум

То је откривено након што је са докумената ЦИА скинута ознака тајности са експеримента 60-их година прошлог века који је спровођен и у Канади под надзором Евана Камерона.



Циљ тога пројекта био је да контролише људски ум помоћу дрога и метода попут хипнозе, па је од јануара 1957. до септембра 1960. године, ЦИА Камерону дала средства у износу данашњих пола милиона долара.



Неки Готлибови експерименти прикривено су финансирани на америчким универзитетима и истраживачким центрима, док су други спроведени у америчким затворима и притворима у Јапану, Немачкој и на Филипинима, рекао је новинар Нешнал паблик радија (НПР) Стивен Кинзер, који је неколико година истраживао овај пројекат.



Готлиб је иначе рођен у Бронксу у јеврејској породици из Мађарске , дипломирао је хемију на универзитету у Висконсину, где му је ментор био Ајра Болдвин, директор тајног америчког програма развоја биолошког оружја, преноси Јутарњи лист.



Међутим, нуклеарно оружје надмашило је биолошко, а ново подручје интереса био је људски ум, па су војни научници који су истраживали психоактивне дроге већ сарађивали с ЦИА истраживачима који су их примењивали на затвореницима.



Међутим, наводи се, програм је требало додатно подстицати, а ЦИА је требао "маштовити хемичар" чија амбиција не би била спутана савешћу или правним оквирима.



Тако је Болдвин препоручио Готлиба који је у лето 1951. године почео да ради у ЦИА, која је у то време била посебно заинтересована за ЛСД, коју је швајцарски хемичар Алберт Хофман најприје синтетизовао 1938. године, а пет година касније и пробао.



Контролисане студије на пацијентима који су имали психичке проблеме показале су да ЛСД делује умирујуће, па је почетком 1950-их ЦИА дала налог да Готлиб купи све светске залихе те психоактивне дроге, што је он и урадио и почео да је шири по болницама, психијатријским клиникама, затворима и другим институцијама, са циљем да се открије како људи реагирају на дрогу и може ли се она користити као средство за контролу ума.



Наравно, све се то одвијало у строгој тајности, а први волонтери у истраживањима били су агенти ЦИА и научници, укључујући и самог Готлиба, који је касније признао да је ЛСД узео више од 200 пута.



Осим ЛСД-а, у експериментима су обилно коришћени мескалин, кокаин и марихуана, а добровољци који су током експеримената узимали ЛСД, у великом броју случајева су то сматрали врло угодним искуством и о томе су причали својим пријатељима, међу којима су били писац Кен Кејси, познат по књизи "Лет изнад кукавичјег гнезда", текстописац Роберт Хантер и песник Ален Гинзберг.



Тако је Готлиб на неки начин поспешио развој контракултуре 1960-их.



Након почетних експеримената са ЛСД-ом у којима су учествовали добровољци, Готлиб је ширио испитивања на затворенике.



Према речима једног од затвореника који је учествовао у експерименту, многи учесници су били изложени психолошком мучењу у распону од електрошока до високих доза ЛСД-а.



Примера ради, у једном пројекту деца старости од шест до 11 година којима је дијагностификована шизофренија добијала су ЛСД сваки дан током шест недеља, а ЦИА је увела надзор и над бројним борделима који су били озвучени да би се проучавало како комбинација секса и дрога утиче на спремност мушкараца да одају тајне.



Кинзер наводи да је Готлиб желео да открије на који начин може да се преузме контрола над људским умом и схватио да је то процес из два дела.



"Прво, морали сте ''разбити'' постојећи ум. Друго, морали сте пронаћи начин да у ту новонасталу празнину убаците нови ум. Не знамо колико је људи умрло, али многи су животи трајно уништени. На крају је Готлиб закључио да контрола ума није могућа", рекао је Кинзер.



Пројекат МК-УЛТРА угасио се 1973. године кад је тадашњи амерички председник Ричард Никсон сменио Ричарда Хелмса, директора ЦИА и Готлибовог заштитника, међутим, пре него што ће кренути суђење односно истрага Конгреса, Хелмс је наредио да се сви документи који говоре о монструозном пројекту МК-УЛТРА униште.



Ипак, део докумената је сачуван, а истрага коју је покренуо амерички Конгрес заснивала се и на исказима бројних сведока.



Након гашења пројекта, Готлиб је наставио да води програм ЦИА који је стварао отрове и високотехнолошке уређаје за шпијуне, а између 1975. и 1977. године неколико пута је дао исказ пред члановима два одбора америчког Конгреса.



Његов адвокат називао га је "Др Смрт", а сам Готлиб је током сведочења у Конгресу тврдио да се не сећа огромних делова свог времена у ЦИА, али многи су људи спознали да су били жртве његових експеримената.



Следиле су године парница и на крају се назирала могућност да Готлиб буде осуђен, али до тога није дошло.



Готлиб је преминуо у својој кући у Вирџинији 1999. године у 81. години.