Одржана манифестација Дани Милоша Црњанског

Отварајући ову манифестацију председник Матице српске проф. др Драган Станић је указао да дело Милоша Црњанског треба да буде конституисано као највиша мера према којој треба да се одређујемо, а председник Програмског одбора манифестације проф. др Слободан Владушић да је Црњански један од највећих српских писаца 20. века и оно што је најважније још увек жив писац. Програм је почео „Песничким уздарјем Милошу Црњанском“ на коме су учествовали млади песници Милош Марков, Урош Павлов, Стефан Басарић, Бранислав Чурчов и Милена Кулић. У музичком делу наступио је кантаутор Немања Нешић, са неколико песама насталих по стиховима Милоша Црњанског.

На овогодишњем Округлом столу посвећеном путописима Милоша Црњанског учествовали су истраживачи из Новог Сада, Београда, Подгорице и Ниша проф. др Владимир Гвозден, проф. др Драган Проле, проф. др Небојша Лазић, проф. др Горан Радоњић, др Мирјана Бојанић Ћирковић, проф. др Слободан Владушић, др Јелена Марићевић Балаћ, а Милена Кулић је прочитала рад проф. др Часлава Николића.

У спомен на Милоша Црњанског и његово дело, а у жељи да награђивањем романа објављених на српском књижевном простору да подстрека развоју наше књижевности, Матица српска је основала сталну годишњу награду “Бескрајни плави круг” за најбољи роман на српском језику објављен између две манифестације. Овогодишњи добитник је Драган Стојановић, за књигу “Тамна пучина” у издању “Дома културе Студентски град”, који због тренутне епидемиолошке ситуације није био у могућности да присуствује уручењу.

- У награђеном роману прати се судбина главног јунака и његове породице од пролећа 1914. до 10. априла 1941. године. У приповедном току, кроз неку врсту унутарњег монолога, укрштају се слике друштвеног и политичког живота српске престонице, ликови и судбине жена, испитивање деловања зла и добра у метежном времену, а све је снажно осенчено отвореном или прикривеном књижевном и културном подлогом. Стојановићева књига има сложену структуру, чему доприносе и лајтмотиви, којима се отварају питања о историји и сугерише вера у уметност. Мотив валцера употребљен као симбол 19. века, истовремено даје књизи заједно са осталим лајтмотивима и својеврсну музичку димензију- наведено је у образложењу жирија који су чинили Александар Јовановић, Младен Шукало, Горан Радоњић, Јелена Марићевић Балаћ и Небојша Лазић. У причи о главном јунаку, немачком и српском студенту, учеснику Првог светског рата и банкарском чиновнику, стало је много тога: од живота под првом окупацијом, узаврелог међуратног Београда, премреженог разноликим амбицијама, разним обавештајним службама, до његовог шестоаприлског рушења 1941, након чега се прича и завршава више него симболичког датума.  Нарацијом се на ненаметљив начин сугерише вишеслојност текста, чиме се доприноси вишеструкој естетској успелости романа. Стојановић на сублимиран начин уноси и теоријско и есејистичко искуство, али тако да оно не избија у први план, што пружа прилику за уживање, како уже стручном читаоцу, тако и оном који је другачије компетенције.

Програм је завршен представљањем одломака из “Романа о Лондону” Црњанског у интерпретацији глумаца СНП Душана Вукашиновића и Тијане Марковић, као и поеме Зорана Ђерића “Сенке Милоша Црњанског” у извођењу Григорија Јакишића.

Н. П.