Котрљање равницом: Лековито биље најбоље расте уз пуно упорности
ЧОКА: Лазар Олушки (75) из Чоке, иако по струци дипломирани економиста, доајен је у производњи и преради лековитог, зачинског и ароматичног биља у којој је већ више од четири деценије.
И у овим годинама Лазар се веома пуно на њивама бави примарном производњом широког спектра биљних врста и доприноси унапређењу породичног бизниса на домаћем и иностраном тржишту.
Мислим да смо се добро уиграли, да знамо већи део проблематике и нису нам непознате ствари које су биле табу тема сада већ давних 80-тих година, када смо учили и стицали искуство у производњи лековитог, ароматичног и зачинског биља. Данас је то сасвим озбиљан приступ и мислим да смо се добро уклопили и са иностраним партнерима. Никада не говоримо да нам партнери траже нешто немогуће, јер они траже оно што је нормално и што је за сваку врсту производње потребно у погледу стандарда, калитета и свега осталог, каже Олушки.
Ангажовање у овој делатности Олушки је започео још 1974. године доласком у Чоку, а тог лета била је изузетно велика потражња за лековитим виљем на читавом подручју тадашњег југословенског подручја. Људи из друштвених фирми су долазили са торбама пара и куповали камилицу, менту, мелису и друго биље које је тада било заступљено на подручју чоканске општине.
То ме је заинтригирало да дођем до сазнања шта се дешава и дошао до сазнања да постоји ненормална тражња. Производње је било у изобиљу али ни толико да се подмире све потребе предузећа која су се такмичила ко ће платити већу цену. Људи који су се бавили том производњом, сплетом околности имали су изванредне зараде и добити па сам током јесени исте године правио прве анализе да дођем до сазнања шта узрокује такву тражњу за лековитим биљем. Највеће количине лековитог биља су одлазиле за извоз, све је могло да се прода без обзира на квалитет, присећа се Олушки.
Већ наредне године у општинском руководству Чоке и Извршног већа АП Војводине са Николом Кмезићем на челу, текли су први разговори и требало је прилично времена уложити да се дође до првог програма, у то време “крштеног” као “мали програм” који је подразумевао изградњу погона у којем ће се квалитетно вршити сушење и прерада лековитог биља, ради извоза.
Олушки прича да се у пролеће 1978. кренуло с припремама, потом и у изградњу погона фабрике за прераду лековитог биља “Мента” у Падеју. Први плодови “Менте” у извозу квалитетно прерађеног лековитог биља уследили су две године касније. Читаве наредне деценије успевало се у освајању иностраног тржишта и годишње се из “Менте” извозило 1.800 тона сувог лековитог, ароматичног и зачинског биља. Тај ниво се држао до 1990. када је дошло до опадања активности у производњи, јер је већина посла преусмерена на приватне произвођаче.
Приватни произвођачи су се односили доста променљиво, било је сезона када су били веома заинтересовани јер су цене биле изузетно добре, али с обзиром да су из почеле притискати године почели су да смањују производњу. У другој половини 1990. године са руковоће позиције из “Менте” сам отишао у приватне воде, где смо формирали споствено предузеће за производњу, прераду и извоз лековитог биља. За три деценије дошли смо до једне импозантне чињенице да лековито биље гајимо на сопственим парцелама, јер је производња у Падеју и овом делу Баната сада готово симболична. Ми се са партнерима из иностранства договарамо за производњу на површинама које се крећу 600 до 800 хектара, с тим да се и овде мора придржавати плодореда. Менту на истој парцели можемо гајити три до четири године, то исто важи за мелису, а камилица се више година може гајити у монокултури и користимо исте површине четири до пет година, напомиње Олушки.
Вредна је помена чињеница да је својевремено дошао на идеју да “припитоми” бели слез, јер се до тада само сакупљао самоникли с банатских поља, али се после узгајање ове лековите биљке одомаћило, некада и на више десетина хектара. Дугогодишње искуство у бављењу производњом и прерадом лековитог, ароматичног и зачинског биља у “Менти”, допринело је да Лазар Олушки и његови наследници у овом послу, син Мирко и кћерка Анђелина успешно су укључени у бизнис. Анђелка се у фирми “Маквал теа” бави конфекционирањем, односно паковањем чајева и мешавина те робне марке од лековитог и ароматичног биља пратећи најсавременија достигнућа технолошка достигнућа, док се Миркова фирма “Еуро хербс” са уделом капитала немачког партнера, оријентисала на примарну производњу, прераду и извоз по веома строгим европским стандардима.
Жеља и амбиције су да имамо стабилност у површинама и у квалитету лековитог, ароматичног и зачинског биља, а наш наредни корак, да ли за три или пет година је да идемо корак даље, уколико обезбедимо повољније услове финансирања. Јер, није ни лако ни једноставно ићи на примену високе технологије у овој области. Ту има реалних могућности за развој, да се бавимо производњом лекова и козметичких препарата на бази биљних сировина, тако даје то веома широк програм, најављује Лазар Олушки.
Производња лековитог, ароматичног и зачинског биља средином 90-тих година прошлог века била је знатно распрострањенија на подручју читаве Војводине, међутим, Олушки предочава да су разне околности довеле да је производња постепено опадала, а сматра да је пре свега демографски фактор био један од главних разлога зашто је дошло до смањења производње.
Велико је питање колико су људи сада спремни и колико постоји жеља да се баве овако захтевном и скупом производњом, на којој се може и добро зарадити али је потребно уложити много рада и средстава, сматра наш саговорник.
На питање шта терба урадити да се неискоришћени потенцијал овог сегмента аграра боље искористи вели да се не може сложити да све треба да покреће држава, него треба радити веома напорно да се дође до одређеног слоја произвођача, наравно који су у млађој доби, који би имали интереса да се укључе у један озбиљан програм развоја ове производње.
Не бих се много бавио питањем колико је држава спремна, али мислим да се на државу баца штошта, да би много тога требала да покреће. Нисам сигуран да је у овом моменту лековито биље један од приоритета државне бриге. Треба много рада и упорности да се створи и избори неки статус. Од својих 75 година живота 42 године сам провео у производњи лековитог биља од друштвеног сектора и потом у приватној сфери, па мислим да нас је упорност, рекао бих и једна велика жеља да успемо, одржала у овом послу. Да ли смо у томе успели, не бих да процењујем, али није ни лако ни једноставно бити конкурентан и држати се чврсто европских стандарда, који су из дана у дан захтевнији. Једноставно, то су захтеви које са великим напрезањем могу да се испуне, али све је то питање воље, жеље и упорности, наглашава Лазар Олушки.
Текст и фото: Милорад Митровић
