Добар резултат српске привреде, кључно смањење дефицита

Сматра да је у наредном периоду потребан селективан приступ помоћи највише погођеним ковид кризом, а да ће кључно питање бити како смањити фискални дефицит на два одсто у 2021. и како стабилизовати јавне финансије ако не дође до очекиваног привредног опоравка у идућој години.



Влаховић је другог дана Београдског економског форума, који је одржан онлајн, рекао да је директна подршка државе привреди ове године била око 11 одсто БДП како би се период ковид кризе што безболније поднео, а да је мањем паду допринело и учешће пољопривреде у БДП-у.



Он је, међутим, рекао да раст дефицита и јавног дуга у 2020. само делимично може бити повезан са ковид кризом, а да су узорци заправо у још нереформисаном јавном сектору и "непримереној" политици плата у јавном сектору које су у овој години порасле за 10 одсто, док се најављује и повећање у идућој години.



Сматра да је у реду наградити оне који су највише у кризи били изложени напорима, као што су здравство и просвета, али да није рационално подизати плате у целом јавном сектору за које наводи да су за 20 досто веће него у приватном сектору.



Оценио је да је влада предузела низ рационалних мера, али да међу њима није подршка по 100 евра за пунолетне грађане за које наводи да је било нерационално трошење новца који је могао много ефикасније да се искористи.



"Наша оптимистичка надања су да ће ковид бити превазиђен до лета, али бојим се да ће ковид криза значајно утицати и у 2021. години", каже Влаховић.



Професор Економског факултета у Београду и некадашњи гувернер НБС Дејан Шошкић сматра да су у највећем проблему инвестиције, укључујући домаће приватне инвестиције за које каже да су носиоци развоја.



Навео је да је за дугорочан убрзан раст потребна јака правна држава, добро образована радна снага и иновације.



Шошкић каже да не треба ићи у претерана додатна издвајања за плате у јавном сектору, осим у здравству, просвети и улагања у науку.

Напомиње да не треба имати бити превише оптимизма у погледу стопе раста у 2021. години, те да мора да се смањи учешће јавног дуга у БДП-у како се не би ушло у спиралу да све теже измирујемо обавезе према иностранству.



На панелу "Нова национална перспектива после пандемије и избора" у оквиру Београдског економског форума, који је модерирао председник ИТМ система Топлица Спасојевић, говорио је и председник Клуба привредника Зоран Дракулић.



Дракулић је навео да су мере подршке привреди које је Влада Србије сповела биле максимум који је могао да се уради, с тим што сматра да је други пакет мера могао да буде селективнији.



Он каже да није оптимиста за период после Нове године с озбиром на пад и домаћих и страних инвестиција.