Најављена копродукција Народног позоришта Приштина и Стеријиног позорја

Говорници на конференцији били су директор Стеријиног позорја Мирослав Радоњић, управник Народног позоришта „Приштина“ са седиштем у Грачаници Предраг Радоњић и редитељка Анђелка Николић.

- 65. Стеријино позорје је успешно завршено и реализовано захваљујући подршци Градске управе за културу, уз поштовање свих емидемиолошких мера, а на опште задовољство бројне позоришне публике. О значају Стеријиног позорја сведочи његова доказана улога кроз историју, дуга и квалитетна традиција неговања драмског стваралаштва и развоја позоришне уметности. То је један од најзначајнијих програма у култури Новог Сада и шире. На почетку смо још једног селекционог процеса за Позорје и упркос великим изазовима са којима је друштво суочено, уверен сам да ће се тај процес бити завршен успешно и да ћемо Фестивал одржати у, надам се, повољнијим условима. Велика вредност Позорја је што се оно пођеднако бави развојем савременог драмског текста и актуелизацијом драмске баштине - рекао је Далибор Рожић. Он је такође истакао да се копродукцијама подстиче развој театра у Србији и региону, повезујући и уједињујући све релевантне актере.

- Посебно ме радује што ће бити остварена сарадња Стеријиног позорја и Народног позоришта „Приштина“ која ће изнедрити ново виђење текста Јована Стерије Поповића „Ајдуци''. Све што бих рекао о Стеријином позорју могло би само да служи Новом Саду на понос - нагласио је Далибор Рожић.

Редитељка копродукционе представе Анђелка Николић је рекла да се у свом раду бави и заборављеном драмском баштином, поготово текстовима који су скрајнути понекад оправдано, а понекад не.

- Драма „Ајдуци“ Јована Стерије Поповића јесте игран комад који је био популаран захваљујући својој тематици. Мени је сам назив био провокативан, јер има два основна значења. Једно је романтизовано значење речи „хајдук“ из фолклорне традиције који асоцира на слободу, а друго значење је удруживање како би се чинила различита разбојништва. Сам Стерија је имао амбивалентан однос према овој појави, и имао је критичан однос према хајдуцима што се у драми и види. Драма покреће велико питање да ли насиље може бити икада оправдано у било ком смислу и који су то виши циљеви због којих би било какво насиље било почињено - рекла је Анђелка Николић.

Управник Народног позоришта „Приштина'' са седиштем у Грачаници Предраг Радоњић исказао је своје задовољство на успостављању дубље сарадње са културним институцијама Новог Сада која је започета пре две године.

- Са Српским народним позориштем смо радили копродукцију Гогољевог комада „Женидба“, веома успешне представе која је у Србији освојила многе награде. Очекујем да ће нова копродукција бити наш најзначајнији позоришни пројекат у театарском животу, на који смо посебно поносни. Надам се да ће публика у комаду моћи уживати већ на наредном Позорју, као и то да ће ова представа бити део редовног позоришног репертоара - нагласио је Предраг Радоњић.

Како је директор Стеријиног позорја Мирослав Радоњић рекао, ради се пуном паром упркос ситуацији са пандемијом. Он је упознао присутне са свим текућим активностима Стеријиног позорја, а према његовим речима током октобра започео је селекциони циклус за његово 66. издање.

На конференцији за новинаре истакнуто је да је потписан уговор са Народним позориштем Београд о копродукцији представе „Успаванка за Алексију Рајчић“ по тексту Ђорђа Косића, који је победио на Конкурсу Позорја за најбољи савремени домаћи драмски текст у сезони 2019/20, а представа ће бити реализована крајем 2021. или почетком 2022. године. Такође, у току је Конкурс за најбољи савремени домаћи драмски текст за сезону 2020/21. који је отворен до краја новембра. Позорје и ове године наставља са научно-истраживачком делатношћу у коју су укључени сарадници са Филозофског факултета из Новог Сада, Матице српске, Академије уметности Нови Сад, Српског народног позоришта, Позоришног музеја Војводине, Института за књижевност и уметност Београд и Стеријиног позорја. Тема је проучавање српске драмске традиције, а резултати истраживања виће објављени у зборнику „Српска драмска баштина на маргинама сцене - 2. део“, у априлу 2021. године. Документационо-истраживачки центар Позорја ће до краја године објавити „Годишњак позоришта Србије“ за сезону 2018/19. Завршава се и нова апликација за „Годишњак“ за који је средства обезбедило Министарство културе и информисања у склопу процеса дигитализације. Четврти број часописа „Сцена“ је у припреми и изаћи ће из штампе крајем децембра или током јануара 2021. године. Издавачаки центар Позорја припрема још две књиге које ће бити објављене до марта 2021: Наташа Делач „Женска драма и (мушко) друштво – статус жене у друштву и уметности на примеру драма Милене Марковић, Маје Пелевић и Милене Богавац) и „Лик Лазе Костића у савременој драми“ Миливоја Млађеновића.